промена идеја!

Archive for the tag “konzumerizam”

Poruke najsiromašnijeg predsednika na svetu

Predsednik Urugvaja Hoze Muhika,  je stekao popularnost u  svetskoj  javnosti   zbog  neuobičajenog životnog stila za jednog  predsednika  koji mu je doneo epitet najsiromašnijeg predsednika na svetu (v.link).  Ukratko; dovoljan mu je tek deseti deo predsedničke plate da valjano obavlja svoju dužnost, a predsedničku palatu rado ustupa beskućnicima tokom zime; od voznog parka poseduje  jednu očuvanu „bubu“.  Sudeći po predsedniku, dalo bi se pretpostaviti da običan čovek u ovoj egzotičnoj zemlji mora živeti u teškoj oskudici ali naprotiv, Urugvaj spada u red najnaprednijih ekonomija na  kontinentu,  nivo korupcije  je za uzor, a globalna  kriza ih je potpuno zaobišla.

Kako je to moguće!?

Vredi pažljivo poslušati/pročitati njegovo obraćanje na samitu Rio +20 posvećenom održivom razvoju.

Hose Muhika, predsednik

Mi, ovim putem, izražavamo našu najiskreniju  volju da se, kao predstavnici vlasti,  pridržavamo svih sporazuma kojih se naše očajno čovečanstvo može prihvatiti.

Uprkos tome,  dozvolite mi da naglas postavim neka pitanja. Čitavo poslepodne smo razgovarali o održivom razvoju i spasavanju masa iz ralja siromaštva.

Šta je to što, pritom, imamo u vidu? Da li je to model razvoja i potrošnje, koji je oblikovan po uzoru na bogata društva? Želim da pitam: Šta bi se desilo ovoj planeti kada bi stanovništvo Indije imalo isti broj automobila po porodici kao stanovništvo Nemačke?  Koliko bi nam kiseonika ostalo za disanje? Preciznije: Ima li svet dovoljno prirodnih resursa da omogući nivo potrošnje i rasipanja jednak onom u bogatim zapadnim društvima? Da li će to ikada biti moguće? Ili ćemo morati da otpočnemo drugačiju vrstu  diskusije jednog dana? Mi koji smo stvorili civilizaciju u kojoj živimo;  tržište, konkurenciju koje je začelo čudesan i strahovit materjalni progres. Ali tržišna ekonomija je stvorila tržišno društvo i podarila nam ovu globalizaciju, koja znači biti svestan planete kao celine.

Vladamo li mi globalizacijom ili ona vlada nama? Da li je moguće govoriti o solidarnosti i zajedništvu  u ekonomiji koja je zasnovana na bezobzirnoj konkurenciji?  Dokle dopire naše bratstvo?

Ne govorim ovo da bih umanjio značaj ovog skupa. Naprotiv, izazov pred nama je kolosalan, a velika kriza nije ekološka, već pre politička.

Danas, čovek ne upravlja silama koje je oslobodio, već te sile upravljaju čovekom i samim životom. Mi ne dolazimo na ovaj svet da se tek tako, nasumično bavimo razvojem. Mi dolazimo na svet da budemo srećni. Život je kratak i brzo nam izmiče.  Nijedno materjalno bogatstvo ne vredi koliko sam  život, i to je od suštinske važnosti.  Život nam promiče u radu i preterivanju u radu tek  da bismo bili u stanju da trošimo više, i potrošačko društvo se pretvara u mašinu jer ako potrošnja posustane, usporava i ekonomija, ako ekonomija uspori, sablast stagnacije nam već kuca na vrata. Zapravo je hiper potrošnja ta koja škodi planeti.  Zahtev hiper potrošnje je da proizvodi imaju kratak upotrebni vek, kako bi se prodavali što više. Otuda sijalica ne može trajati duže od 1000 sati iako postoje sijalice koje traju i 100 hiljada sati, ali njih  ne proizvode, problem je tržište, jer moramo da nastavimo da radimo i održavamo civilizaciju „upotrebi i baci“, i tako smo zarobljeni u zlokobnom krugu.  Ovo su problemi političke prirode koji nam pokazuju da je vreme da otpočemo borbu za drugačiju kulturu.

Ne govorim o povratku u kameno doba, ili o podizanju „spomenika nazadnjaštvu“.  Mi, prosto ne možemo da nastavimo beskonačno ovako, pod vladavinom tržišta. Nasuprot tome, mi moramo da savladamo  tržišta. Zato ja ponizno trvdim da je problem sa kojim se mi suočavamo politički. Stari mislioci Epikur, Seneka i čak Ajmara su to izrazili na sledeći način, siromašna osoba nije neko ko ima malo već ona kojoj je uvek potrebno više i više. To je kulturni problem.

Zato pozdravljam napore i postignute sporazume i njih ću se pridržavati kao predstavnik vlasti. Znam da neke stvari  o kojima govorim nije lako svariti, ali moramo da shvatimo da oskudica vode i agresija na životnu sredinu nisu uzrok problema. Uzrok je civilizacija koju smo stvorili i ono što  moramo da preispitamo je način življenja.

Ja pripadam maloj zemlji obdarenoj prirodnim uslovima za život, u njoj živi nešto više od 3 miliona stanovnika i 13 miliona krava, neke od njih su i najbolje na svetu, kao  i 8 do 10 miliona  ovaca. Moja zemlja izvozi hranu, mleko, meso.  To je ravničarsko područje i gotovo 90% zemlje je obradivo.

Moji drugovi radnici su se borili za osmočasovni radni dan, a sada to čine za 6 sati. Ali osoba koja radi 6 sati, ima dva posla i zato radi više nego ranije. Zašto? Zato što mora da zaradi za mesečne izdatke; za motocikl, automobil, i gomilu računa, i kad postigne sve to, shvati da je postao reumatični starac, kao ja, i njegov život je već završen.

Zato se čovek sa pravom pita: Zar je ovo čovekov usud? Ovo što govorim je jednostavno, razvoj ne može ići na uštrb sreće. Mora ići u prilog ljudskoj sreći, ljubavi prema planeti, međuljudskim odnosima, brizi za najmlađe, prijateljstvu, zadovoljenju osnovnih ljudskih  potreba. Zato što je najvrednije blago koje imamo, sreća. Kada se borimo za životnu sredinu, moramo imati u vidu da je suštinski element životne sredine ljudska sreća.

ilustracija i transkript govora preuzeti  sa bloga  wanderlife.com

 

Džeremi Rifkin o tome kako pokret 99% koristi lateralnu silu u stvaranju globalne revolucije

Prvi deo članka Džeremi Rifkina  objavljenog u Huffington Post-u 8/11/11

Dešavalo se to i ranije, 1848. g. i 1968.g. Mladi sveta su okupirali ulice u protestu protiv nepravde i autokratskih režima i gramzivih poslovnih interesa zahtevajući osnovno ljudsko pravo da kao ravnopravni građani uzmu učešće u društvenim pitanjima.

15.oktobra, milioni mladih, njihovih roditelja i starijih pohrlili su na ulice velikih i malih gradova širom sveta kako bi osudili ekonomski sistem koji štiti 1% bogatih na račun  99% ljudi. Demonstranti su frustrirani nedostatkom poslova. Ljuti na vlade koje spasavaju globalne bankare i subvencionišu velike korporacije istovremeno ukidajući vitalne javne službe za srednju klasu i siromašne.  Takođe, oni su zabrinuti zbog klimatskih promena izazvanih industrijskom emisijom ugljen-dioksida koje sada prete da ugroze globalni ekosistem i pokrenu masovno odumiranje života na zemlji. Pročitaj više…

Žižek: Sveti duh je okupirao Volstrit

Obraćanje  filozofa Slavoja Žižeka „okupatorima“ Volstrita:

Svi smo mi gubitnici, ali su pravi gubitnici dole na Volstritu, oni koji  su spaseni našim milijardama dolara. Nas nazivaju socijalistima, a socijalizam postoji samo za bogate. Oni kažu da ne poštujemo privatnu imovinu, a tokom finansijskog sloma 2008.g je uništeno više teško stečene imovine nego što bismo mi bili u stanju da uništimo kada bismo počeli da lomimo i palilmo, danonoćno nedeljama.

Kažu vam da ste sanjari.

Pravi sanjari su oni koji misle da će stvari zauvek stajati ovako kako stoje. Mi nismo sanjari. Mi se budimo iz sna koji se pretvara u noćnu moru. Pročitaj više…

This shit’s got to go!

Ko je gledao Zeitgeist Moving Forward koji je nedavno ,15.01. imao bioskopsku a 26.01. onlajn   premijeru, zna otkud mi inspiracija za ovakav naslov ali ne bih da pravim spojlere pre nego što ljudi na miru pogledaju ovo dokumentarno ostvarenje u trajanju od čitavih dva sata i četrdeset i jedan minut. Dakle, pripremite se na test izdržljivosti, nekada je i Pink Floyd pravio numere  od dvadesetak i kusur minuta pa im nije naškodilo, šta više! Moving Forward je samo zreliji, temeljniji i direktniji  od prethodnih filmova, a samim tim i duži.

Za  samo dva dana film je na You Tube-u  zabeležio čak  700.000 pregleda i 20.000 komentara ( tempom od  25o  pregleda i 7 komentara u minuti) što je fenomen za sebe. Što kaže moja prijateljica  „hajp je odradio svoje“ , iako je u pitanju nekomercijalno ostvarenje dostupno za besplatan daunloud bez zvaničnih kanala distribucije. Simultana bioskopska premijera u 60 zemalja na 30 jezika je nešto čime malo koji igrani a kamoli dokumentarni film može da se  pohvali.  Pored hajpa, to je i rezultat entuzijazma i posvećenosti ekipe koja se potrudila da od prvog dana onlajn premijere  bude dostupan i titl na razumljivim jezicima ( srpsko-bosansko- hrvatskom). Profesionalno i za svaku pohvalu. Pročitaj više…

Potrošnjom protivu oskudice

Jedna od nesumnjivih tekovina tranzicije našeg društva je ustoličenje potrošača na poziciji na kojoj je u socijalističkom društvu figurirao radnik. Od društva koje je deklarativno štitilo one koji proizvode postali smo društvo koje opet deklarativno štiti one koji troše. Zapravo, ništa se suštinski nije promenilo osim zakonske regulative, i potrošači su marionete u lutkarskom pozorištu, baš kao što su to nekad bili radnici. Ubrzano se radi na novom Zakonu o zaštiti potrošača koji ima za cilj da definitivno osigura lažni presto njegovom veličanstvu potrošaču i osujeti zle trgovce i monopoliste u pokušajima  manipulacije  potrošača.

Danas je Svetski dan potrošača i tim povodom se organizuju brojna predavanja, skupovi i tribine  o pravima potrošača od strane još brojnijih asocijacija, udruženja i organizacija potrošača. Ministarstvo trgovine se velikodušno uključilo u čitavu akciju pa je Dan potrošača pretvorilo u Nedelju potrošača snižavajući cene 24 proizvoda u  čak 11 trgovinskih lanaca. Nema sumnje da će se to lepo odraziti na promet i krvnu sliku posustalih trgovaca i monopolista.

Institut za javno zdravlje organizuje tribinu o bezbednosti hrane i kontroli namirnica radi zaštite zdravlja potrošača, a tema skupa „Naš novac-naša prava“ je položaj korisnika finansijskih usluga u Srbiji i zaduženost građana kod poslovnih banaka. Svi naglašavaju da je ključno sprovesti edukaciju potrošača, pa valja očekivati i večernje škole i radionice za razvoj potrošačkog instinkta.
Pokret za zaštitu potrošača Beograd i Asocijacija potrošača Srbije kao i Nacionalna organizacija potrošača Srbije su postale članice Potrošačke internacionale (potrošači svih zemalja, ujedinite se..jel!?)

U susret Svetskom danu potrošača obratio se i ministar ekonomije Mlađan Dinkić zbunjujućom  porukom da je u potrošnji spas. Nije najjasnije na čiji spas je mislio, na spas kućnog budžeta sigurno nije. Možda bi najbolje bilo da smesta pohrlimo u potrošnju i zaduživanje, a posle natenane razmišljamo o krajnjim dometima  makroekonomske misli Ekonomije Destrukcije.

Prigodno obeležavanju dana potrošača kao nekada,sad već zaboravljenog, praznika rada ( kad to beše,jel?) i potrošači dobijaju šansu da se požale medijima . Pa je nekome crk’o nov frižider, nekom se upalio uljni radijator, nekom su prodali TV bez digitalnog tjunera pa ne može da ostvari „pravo“ da uživa u Tijanićevom digitalnom servisu itd. Opet Tijanić se sprema da uruči čestitke potrošačima u vidu opomene pred utuženje (200.000 domaćinstava), ali pravo na izbor da se ne gleda javni servis i ne plaća pretplata se nešto i ne spominje. To je valjda izuzetak iz potrošačkog prava na izbor.

Sve to pomalo vređa inteligenciju pa sam osetio potrebu da se pridružim obeležavanju praznika potrošača prigodnom porukom.

Potrošnja je boles’!

Budite oprezni, jedno je  pravo na zadovoljenje egzistencijalnih potreba a nešto sasvim drugo tzv. pravo potrošača koje se tako dušebrižno nameće.

A zašto mislim da je konzumerizam opasna društvena boljka i kuda sve to naposletku vodi,o tome ćemo detaljnije i ozbiljnije u nekim narednim javljanjima.
*ilustracija preuzeta ovde

Post Navigation

%d bloggers like this: