промена идеја!

Archive for the tag “globalizacija”

Poruke najsiromašnijeg predsednika na svetu

Predsednik Urugvaja Hoze Muhika,  je stekao popularnost u  svetskoj  javnosti   zbog  neuobičajenog životnog stila za jednog  predsednika  koji mu je doneo epitet najsiromašnijeg predsednika na svetu (v.link).  Ukratko; dovoljan mu je tek deseti deo predsedničke plate da valjano obavlja svoju dužnost, a predsedničku palatu rado ustupa beskućnicima tokom zime; od voznog parka poseduje  jednu očuvanu „bubu“.  Sudeći po predsedniku, dalo bi se pretpostaviti da običan čovek u ovoj egzotičnoj zemlji mora živeti u teškoj oskudici ali naprotiv, Urugvaj spada u red najnaprednijih ekonomija na  kontinentu,  nivo korupcije  je za uzor, a globalna  kriza ih je potpuno zaobišla.

Kako je to moguće!?

Vredi pažljivo poslušati/pročitati njegovo obraćanje na samitu Rio +20 posvećenom održivom razvoju.

Hose Muhika, predsednik

Mi, ovim putem, izražavamo našu najiskreniju  volju da se, kao predstavnici vlasti,  pridržavamo svih sporazuma kojih se naše očajno čovečanstvo može prihvatiti.

Uprkos tome,  dozvolite mi da naglas postavim neka pitanja. Čitavo poslepodne smo razgovarali o održivom razvoju i spasavanju masa iz ralja siromaštva.

Šta je to što, pritom, imamo u vidu? Da li je to model razvoja i potrošnje, koji je oblikovan po uzoru na bogata društva? Želim da pitam: Šta bi se desilo ovoj planeti kada bi stanovništvo Indije imalo isti broj automobila po porodici kao stanovništvo Nemačke?  Koliko bi nam kiseonika ostalo za disanje? Preciznije: Ima li svet dovoljno prirodnih resursa da omogući nivo potrošnje i rasipanja jednak onom u bogatim zapadnim društvima? Da li će to ikada biti moguće? Ili ćemo morati da otpočnemo drugačiju vrstu  diskusije jednog dana? Mi koji smo stvorili civilizaciju u kojoj živimo;  tržište, konkurenciju koje je začelo čudesan i strahovit materjalni progres. Ali tržišna ekonomija je stvorila tržišno društvo i podarila nam ovu globalizaciju, koja znači biti svestan planete kao celine.

Vladamo li mi globalizacijom ili ona vlada nama? Da li je moguće govoriti o solidarnosti i zajedništvu  u ekonomiji koja je zasnovana na bezobzirnoj konkurenciji?  Dokle dopire naše bratstvo?

Ne govorim ovo da bih umanjio značaj ovog skupa. Naprotiv, izazov pred nama je kolosalan, a velika kriza nije ekološka, već pre politička.

Danas, čovek ne upravlja silama koje je oslobodio, već te sile upravljaju čovekom i samim životom. Mi ne dolazimo na ovaj svet da se tek tako, nasumično bavimo razvojem. Mi dolazimo na svet da budemo srećni. Život je kratak i brzo nam izmiče.  Nijedno materjalno bogatstvo ne vredi koliko sam  život, i to je od suštinske važnosti.  Život nam promiče u radu i preterivanju u radu tek  da bismo bili u stanju da trošimo više, i potrošačko društvo se pretvara u mašinu jer ako potrošnja posustane, usporava i ekonomija, ako ekonomija uspori, sablast stagnacije nam već kuca na vrata. Zapravo je hiper potrošnja ta koja škodi planeti.  Zahtev hiper potrošnje je da proizvodi imaju kratak upotrebni vek, kako bi se prodavali što više. Otuda sijalica ne može trajati duže od 1000 sati iako postoje sijalice koje traju i 100 hiljada sati, ali njih  ne proizvode, problem je tržište, jer moramo da nastavimo da radimo i održavamo civilizaciju „upotrebi i baci“, i tako smo zarobljeni u zlokobnom krugu.  Ovo su problemi političke prirode koji nam pokazuju da je vreme da otpočemo borbu za drugačiju kulturu.

Ne govorim o povratku u kameno doba, ili o podizanju „spomenika nazadnjaštvu“.  Mi, prosto ne možemo da nastavimo beskonačno ovako, pod vladavinom tržišta. Nasuprot tome, mi moramo da savladamo  tržišta. Zato ja ponizno trvdim da je problem sa kojim se mi suočavamo politički. Stari mislioci Epikur, Seneka i čak Ajmara su to izrazili na sledeći način, siromašna osoba nije neko ko ima malo već ona kojoj je uvek potrebno više i više. To je kulturni problem.

Zato pozdravljam napore i postignute sporazume i njih ću se pridržavati kao predstavnik vlasti. Znam da neke stvari  o kojima govorim nije lako svariti, ali moramo da shvatimo da oskudica vode i agresija na životnu sredinu nisu uzrok problema. Uzrok je civilizacija koju smo stvorili i ono što  moramo da preispitamo je način življenja.

Ja pripadam maloj zemlji obdarenoj prirodnim uslovima za život, u njoj živi nešto više od 3 miliona stanovnika i 13 miliona krava, neke od njih su i najbolje na svetu, kao  i 8 do 10 miliona  ovaca. Moja zemlja izvozi hranu, mleko, meso.  To je ravničarsko područje i gotovo 90% zemlje je obradivo.

Moji drugovi radnici su se borili za osmočasovni radni dan, a sada to čine za 6 sati. Ali osoba koja radi 6 sati, ima dva posla i zato radi više nego ranije. Zašto? Zato što mora da zaradi za mesečne izdatke; za motocikl, automobil, i gomilu računa, i kad postigne sve to, shvati da je postao reumatični starac, kao ja, i njegov život je već završen.

Zato se čovek sa pravom pita: Zar je ovo čovekov usud? Ovo što govorim je jednostavno, razvoj ne može ići na uštrb sreće. Mora ići u prilog ljudskoj sreći, ljubavi prema planeti, međuljudskim odnosima, brizi za najmlađe, prijateljstvu, zadovoljenju osnovnih ljudskih  potreba. Zato što je najvrednije blago koje imamo, sreća. Kada se borimo za životnu sredinu, moramo imati u vidu da je suštinski element životne sredine ljudska sreća.

ilustracija i transkript govora preuzeti  sa bloga  wanderlife.com

 

Džeremi Rifkin o tome kako pokret 99% koristi lateralnu silu u stvaranju globalne revolucije

Prvi deo članka Džeremi Rifkina  objavljenog u Huffington Post-u 8/11/11

Dešavalo se to i ranije, 1848. g. i 1968.g. Mladi sveta su okupirali ulice u protestu protiv nepravde i autokratskih režima i gramzivih poslovnih interesa zahtevajući osnovno ljudsko pravo da kao ravnopravni građani uzmu učešće u društvenim pitanjima.

15.oktobra, milioni mladih, njihovih roditelja i starijih pohrlili su na ulice velikih i malih gradova širom sveta kako bi osudili ekonomski sistem koji štiti 1% bogatih na račun  99% ljudi. Demonstranti su frustrirani nedostatkom poslova. Ljuti na vlade koje spasavaju globalne bankare i subvencionišu velike korporacije istovremeno ukidajući vitalne javne službe za srednju klasu i siromašne.  Takođe, oni su zabrinuti zbog klimatskih promena izazvanih industrijskom emisijom ugljen-dioksida koje sada prete da ugroze globalni ekosistem i pokrenu masovno odumiranje života na zemlji. Pročitaj više…

Nije sve u ogorčenju, ima nešto i u razumevanju

Partija ruskog ruleta koju je nedavno odigrao i „preživeo“  grčki premijer Jorgos Papandreu najavivši referendum na kome bi se građani Grčke izjasnili o  prihvatanju paketa „šargarepa“ skupa sa neizbežnim  paketom „štapova“ je kako se ubrzo ispostavilo  bio  samo lukavi blef i manevar za unutrašnju političku upotrebu.

Ipak, ono što je ovom jednodnevnom avanturom nesumnjivo   razotkrio i učinio očiglednim  jeste  panični strah od demokratskog izjašnjavanja u najčistijoj i autentičnoj demokratskoj formi, formi referenduma. Pročitaj više…

Zigmunt Bauman: Glavni izvor straha i neizvesnosti današnjice je opšte odsustvo kontrole

Još uvek se nisu stišale strasti nakon  razvoda braka  demokratije i kapitalizma koji je nedavno  objavio filozof Slavoj Žižek a u toku je još jedan veliki razvod  u  čije intrigantne detalje nas uvodi sociolog  Zigmunt Bauman: Pročitaj više…

Otkrivena mreža kapitalista koja upravlja svetom (!?)

Naslov asocira na još jedan  u nizu članaka koji se oslanja na popularne teorije zavere ali je ovoga puta po sredi teorija sistema,  i ne potiče iz magazina Treće oko već je pozajmljen iz New Scientist-a.

Takođe, ova vest bi bez intervencija i dorada mogla da bude objavljena i na satiričnom njuz.net-u. O čemu se radi? Pročitaj više…

Zajedno/Protiv podela (subota 15.10)

U subotu, 15.oktobra , u 7o  država  i  preko 700 gradova sveta obični  ljudi,  iza kojih ne stoji niko, će  izaći na ulice i trgove i  pokazati da postoje, da upoznaju jedni druge i  razgovaraju,  organizuju se  i ujedine oko zahteva da im se vrati ono što im prirodno pripada, a to je  odgovornost i pravo da učestvuju u odlukama koje se tiču njihovih života. Pročitaj više…

Kod Poslednje šanse u Breton Vudsu

ilustracija / philipolippi via toonpool

U Breton Vudsu (Nju Hempšire, SAD)  se upravo  održava (8-11 aprila 2011) konferencija koja u ovom trenutku ne privlači previše medijske pažnje, ali koja ima potencijal da uđe u udžbenike kao važan  istorijski događaj čiji će se  krajnji  dometi tek vrednovati. Breton Vuds, mesto u kome je održana čuvena konferencija 1944. godine na kojoj je uspostavljena globalna finansijska arhitektura na ruševinama Drugog svetskog rata i Velike Depresije, u kom su osnovani MMF i Svetska banka, je ponovo mesto susreta arhitekata globalnih finansija u pokušaju postavljanja  temelja novog globalnog poretka na ruševinama poslednje  finansijske krize.  Inicijator, organizator  i sponzor ove konferencije je poznati milijarder, filantrop i finansijski špekulant Džordž Soroš .

Soroš,  koga zbog njegove kontroverzne uloge u demontiranju istočnog bloka i raspadu Jugoslavije zovu još i nekrunisanim kraljem istočne Evrope iako  u poznim godinama (81) ne odustaje od agende zbog koje ga teoretičari zavere smatraju  izvršiocem  vlade u senci tzv.  Novog svetskog poretka. Pročitaj više…

Automaton

Pročitajmo zajedno delić ovog eseja koji bi , obzirom da je napisan davne 2001. godine,  mogao da posluži kao sinopsis za finansijski SF  ( SEKA) koji je usledio pred kraj decenije.

Ishod ovih procesa finansijske globalizacije mogao bi da bude taj da smo u srcu naših ekonomija stvorili veliki Automaton koji odlučujuće utiče na naše živote. Noćna mora čovečanstva, ideja po kojoj mašine preuzimaju kontrolu nad svetom, na ivici je da postane stvarnost- mada ne u obliku robota koji nas ostavljaju bez posla ili vladinih kompjutera koji nadgledaju naš život, već kao elektronski sistem finansijskih transakcija . Taj sistem nadilazi upravljanje i propise uspostavljene od  strane vlada, međunarodnih institucija i privatnih finansijskih firmi, da ne pominjemo individualne investitore, potrošače i građane. Pošto profit iz svih izvora pronalazi svoj put do finansijskih tržišta na kojima se i odigrava najveći rast kapitala, ova mreža elektronskih transakcija  koja rukovodi globalnim i lokalnim protokom kapitala  uspostavila se kao kolektivni kapitalista.  Njenu logiku ne kontroliše ni jedan individualni kapitalista niti korporacija- a, što je važno, ni jedna javna istitucija.  Dok kapitalisti i kapitalistički menadžeri još uvek postoje, svi su podređeni Automatonu. A Automaton nije tržište. On ne sledi tržišna pravila, makar ne ona pravila zasnovana na ponudi i potražnji o kojima učimo iz ekonomskih udžbenika. Pomeranja na finansijskim tržištima indukovana su mešavinom tržišnih pravila, političkih i biznis strategija, psihologijom mase, racionalim očekivanjima, iracionalnim ponašanjem, spekulativnim manevrima i informacionim turbulencijama svih vrsta. Svi ti elementi prekombinuju se u sve nepredvidljivijim obrascima  čije frenetično modelovanje okupira tobožnje dobitnike Nobelove nagrade i navučene finansijske kockare ( što je ponekad i ista osoba).

odlomak  Infomaciona tehnologija i globalni kapitalizam od  Manuel Castells

knjiga   Na ivici – Živeti sa globalnim kapitalizmom , Will Hutton &  Anthony Giddens,

Post Navigation

%d bloggers like this: