промена идеја!

Archive for the tag “fenomeni”

Sreća i druge boleštine

Dobro poznata stvar je da nauka, s vremena na vreme, ume da lupi šamar čoveku, rušeći mu postojeće predstave i predrasude svojim otkrićima. Naučna saznanja i ljudske predstave nikada nisu išle  u korak. Uvek je tu neko nekoga sputavao i saplitao.  Nekada su naučnici završavali na lomači jer su se odvažili da dovedu u pitanje čvrsto utemeljene dogme, ali ni nauka nije ostajala bez odgovora, usledili su teški udarci za tradicionalni pogled na svet u vidu teorije evolucije, psihoanalize itd. Dogme i dalje opstaju pružajući čoveku utehu i nadu, a naučna misao pružajući mu  izvesnost. Između ove dve potrebe, čovek uporno bira obe. Pročitaj više…

Advertisements

Reality Underground

Trideset tri  rudara zarobljena u rudarskom oknu  na 700 metara ispod površine zemlje 39 dana ( 21. dan od stupanja u kontakt)  opstaju zahvaljujući onome što im doture  kroz cev prečnika 10 cm. Operacija spasavanja može da potraje mesecima, dakle, zabava može da počne (!?)

Okolonosti su se savršeno poklopile da udahnu novu snagu omiljenom televizijskom formatu, koji je u poslednje vreme u izvesnoj krizi. Rejtinzi rijaliti programa dramatično padaju (n. u zapadnom delu hemisfere),  a publika pokazuje znake zasićenja. Možda je to za brojne kritičare tzv. alternativnog zabavnog programa dobra vest, ali to ne znači da je publika prihvatila prigovor savesti, pre će biti da su apetiti publike porasli. Sve je manje uzbuđenja, a sve više dosade. Gledaoci više ne nasedaju tako lako na trikove producenata koji im fikciju i režiju podmeću kao „realnost“. Publika traži više.

Način na koji CNN medijski pokriva rudarsku nesreću u Čileu po svemu je jedan rijaliti šou, s jednom razlikom, ljudski životi su ovoga puta zaista izloženi ekstremnom psihofizičkom „testiranju“ naočigled globalne javnosti, bez mogućnosti da napuste šou.  Žrtve ove bizarne nesreće su mimo svoje volje postali učesnici, zamorčići nad kojima se razrađuju različiti socio-psihološki scenariji. Njihovi psihološki profili i društveni bekgraund, karakterne osobine, sklonosti   se veoma detaljno analiziraju u tzv. specijalima.   Traži se najslabija karika ,  neko  ili nešto što može da utiče na  razvoj događaja, uz potpuno odsustvo skrupula i empatije.

Kako je do ovoga došlo i kuda to vodi?

U nedostatku dobrog odgovora koji bi otišao korak dalje od kritike, moralisanja  i eseja o hipokriziji današnjice, o slepoj sili profita i logici kapitala,  a prema razumevanju fenomena rijaliti programa, ostaje nam da preispitamo sopstvene izbore. Milionski auditorijum nam  nije potreban za jedan takav trenutak istine.

Automaton

Pročitajmo zajedno delić ovog eseja koji bi , obzirom da je napisan davne 2001. godine,  mogao da posluži kao sinopsis za finansijski SF  ( SEKA) koji je usledio pred kraj decenije.

Ishod ovih procesa finansijske globalizacije mogao bi da bude taj da smo u srcu naših ekonomija stvorili veliki Automaton koji odlučujuće utiče na naše živote. Noćna mora čovečanstva, ideja po kojoj mašine preuzimaju kontrolu nad svetom, na ivici je da postane stvarnost- mada ne u obliku robota koji nas ostavljaju bez posla ili vladinih kompjutera koji nadgledaju naš život, već kao elektronski sistem finansijskih transakcija . Taj sistem nadilazi upravljanje i propise uspostavljene od  strane vlada, međunarodnih institucija i privatnih finansijskih firmi, da ne pominjemo individualne investitore, potrošače i građane. Pošto profit iz svih izvora pronalazi svoj put do finansijskih tržišta na kojima se i odigrava najveći rast kapitala, ova mreža elektronskih transakcija  koja rukovodi globalnim i lokalnim protokom kapitala  uspostavila se kao kolektivni kapitalista.  Njenu logiku ne kontroliše ni jedan individualni kapitalista niti korporacija- a, što je važno, ni jedna javna istitucija.  Dok kapitalisti i kapitalistički menadžeri još uvek postoje, svi su podređeni Automatonu. A Automaton nije tržište. On ne sledi tržišna pravila, makar ne ona pravila zasnovana na ponudi i potražnji o kojima učimo iz ekonomskih udžbenika. Pomeranja na finansijskim tržištima indukovana su mešavinom tržišnih pravila, političkih i biznis strategija, psihologijom mase, racionalim očekivanjima, iracionalnim ponašanjem, spekulativnim manevrima i informacionim turbulencijama svih vrsta. Svi ti elementi prekombinuju se u sve nepredvidljivijim obrascima  čije frenetično modelovanje okupira tobožnje dobitnike Nobelove nagrade i navučene finansijske kockare ( što je ponekad i ista osoba).

odlomak  Infomaciona tehnologija i globalni kapitalizam od  Manuel Castells

knjiga   Na ivici – Živeti sa globalnim kapitalizmom , Will Hutton &  Anthony Giddens,

Tamna strana pozitivnog mišljenja

Imati pozitivan stav, u današnje vreme znači sve. Ono što se teško postiže diplomom, radom, odricanjem, lako se  dostiže  pozitivnim stavom. Biti pozitivan, šta god to značilo,  je mantra koju uspešni ponavaljaju svakog dana i preporučuju svima.  Kao i svaka bajalica dovoljno je da se u nju veruje i da se dovoljno često priziva u svest pa da se osete blagodeti i čari njenog dejstva.  Osmesi i smajliji se dele poput pilula na sve strane. Nedavno sam čuo i za kovanicu srećologija na nekoj od televizija sa silikonskih usana jedne od instruktorki. Ona kaže da je ona coach (čitaj trener)  u toj novoj takmičarskoj naučnoj disciplini.  Dakle stav se vežba, oblikuje, modeluje poput tricepsa ili gluteusa i dovodi u željenu formu. Za postizanje idealno pozitivnog stava postoje uvozne tehnike, kursevi i metodologije,  proverenih i uspešnih gurua  ako niučemu drugom, a ono u efikasnom eliminisanju i iskorenjivanju  sposobnosti za kritičko razmišljanje kod  pojedinca.  No bez obzira na ovu moju sitničavu  primedbu, potpuno se slažem da pozitivan stav, energičnost, entuzijazam i optimizam danas  gotovo garantuju  uspeh i društvenu afirmaciju. Ma koliko šašavo sve to izgledalo, definitivno deluje. U tome i jeste kvaka, pozitivan stav je vladajuća ideologija neoliberalnog kapitalizma koji prirodno prepoznaje i društveno afirmiše svoje vrednosti. Nema magije, nema trikova nema mističnih sila koje nas vode do uspeha. Kolateralni uspeh je prosta kompenzacija za lojalnost, što lojalniji to uspešniji.  Ono što je na prvi pogled banalno i navino, u pozadini krije nešto  perfidno, čak okrutno.  Ako vas je naslov zbunio, nadam se da sad već nagađate na šta ciljam.

Ako se neko još seća članka od proletos koji je za temu imao diskrepancu između uvežbanog optimiza kandidata za poslove koji kače svoj video CV i pune baze po  internetu   i očigledne nesposobnosti  vlade  da crknuto magare od privrede  isteraju iz blata i stvore nova radna mesta,  već zna o kakvom se kurcšlusu  radi. Meni lično je tih kandidata bilo žao, zalud optimizam, zalud dobar CV, osmeh, dress code i sve ostale mantre kojima ih raznorazni treneri priučavaju. Usput, nekoliko meseci kasnije eno istih kandidata još uvek tamo,  negde je očigledno zapelo. Realno, nema poslova i teško da će ih uskoro biti, srećom tu je ideologija pozitivnog mišljenja da amortizuje eventualno nezadovoljstvo i negativne misli.  Najlakše je reći kandidatu da bi valjalo da preispita svoje stavove i u sebi potraži moguće uzroke (i krivca)  zašto teško nalazi ili zadržava svoje poslove i uptutiti ga  nazovi  stručnjacima pozitivnog mišljenja na obradu.

A u te svrhe postoji čitav arsenal tehnika, možda je trenutno najpopularniji zakon atrakcije  ili privlačenja promovisan u bestseleru Tajna .  Koncept je toliko popularan da nema potrebe za detaljnijim predstavljanjem. Pojednostavljeno,  energijom misli se izazivaju promene u materjalnom svetu, negativne misli privlače negativne događaje, dok pozitivne misli proizvode pozitivne događaje. Dakle, dovoljno je prihvatiti premisu da u svakom pojedincu čuči neki magnetizam koji pravilnim rukovanjem od života pravi ružičastu iluziju. Opet, ako stvari ne stoje kako treba, gubiš poslove, nemaš novca, i prosto se ne snalaziš u životu  , svojim negativnim mislima praviš sebi nevolje. Ako neko sumnja u sve to eto mu kvantne fizike  u pomoć,  pa nek proveri.  Taj tzv. univerzalni zakon već ima čitavu armiju slepih vernika , a knjiga je biblija korporativne kulture na zapadu. Svi su energični, pozitivni, entuzijastični, svi nastoje da prave dobru atmosferu, oni koji to nisu rizikuju da ostanu bez posla.  Oni koji imaju sumnje, strepnje,  koji previše misle su  suvišni.  Slična vrsta nerealnog  i gotovo prinudnog optimizma je krasila i socijalističku ideologiju, ni tu nije bilo mesta za kritiku, a širenje optimizma je poslužilo kao  instrument socijalne kontrole.

Otuda ne čudi opšta epidemija depresije. I depresija je iluzija (sa negativnim predznakom) koja se javlja kao posledica akumuliranog nezadovoljstva izazvanog pozitivnim naprezanjem. Rečima RASMC „pod kojim uglom letiš u nebesa, pod tim te čeka …ladna Trebjesa“ Iluzije bilo koje vrste, nisu ni korisne ni dobre, ako već pokušavamo da realno  sagledamo svet oko sebe i svoje mesto u njemu.  Zdravo je artikulisati svoje nezadovoljstvo objektivnim okolnostima, uprkos riziku da će nam  prišiti  još jednu etiketu kritizera i negativca. Sve je u redu dok od tih etiketa ne napravimo sopstveni  brend.

Priroda i široka potrošnja

Organizacije koje se bave očuvanjem i zaštitom životne sredine,poput WWF i Greenpeace-a alegorično predstavljaju prirodu kao robu široke potrošnje kojoj preti nestašica i koje će nestati u potpunosti ukoliko smesta nešto ne preduzmemo. Iako ovakav prikaz, prirode kao artikla ima poentu, čini se da dovodi u sukob sa idejom iskonske, netaknute prirode, koja je takođe promovisana od strane istih organizacija. Kako je moguće opažati prirodu i kao netaknutu i kao široko-potrošnu u isto vreme?
Mogućno je da „ne konzumiraj prirodu“ kampanje valja interpretirati kao apel na pojedince i korporacije koje prirodu koriste kao robu. Iz tog ugla, opet, ovaj pristup ima smisla, kako god,  tek će se govoriti o tenziji između netaknute prirode protiv široko-potrošne prirode. Da li je ova napetost u samom žarištu aktuelne ekološke krize? Istina, romantičarska strast za doživljavanjem prirodnog okruženja kao netaknute, iskonske i neuređene, podstiče na neodgovorno korišćenje. Nema vlasništva, nema ni odgovornosti. Zar ne treba , u cilju zaštite životne sredine, da počnemo da je novčano vrednujemo i svojinski definišemo, baš poput robe?
Veoma pomodan pristup u rešavanju ekološke, ali i prevazilaženju paradoksa koje je otkrila finansijska kriza je ideja da se novčano izražava, tj vrednuje čitava  biosfera i postane novi pokazatelj ekonomskog rasta umesto BDP-a. Najsvežiji primer iz prakse je nedvosmislena izjava Baraka Obame povodom ekološke katastrofe u Meksičkom zalivu, on je naime British Petroleum-u (kompaniji odgovornoj za izlivanje nafte) poručio da ima da plati za pričinjenu štetu ekosistemu i lokalnoj ekonomiji pored obaveze da sanira i lokalizuje posledice ove katastrofe. Vreme će da pokaže da li će ovaj paradoksalni pokušaj totalne privatizacije i monetizacije biosfere imati bilo kakvih drugih efekata, osim onih naravno pogubnih. Ono što je već sada jasno je da su i vodeće ekološke organizacije, negde usput, zagubile kompas. U suštini, stvari nisu previše komplikovane, to je i američkim Indijancima odmah bilo jasno kad su sreli belog čoveka. Postoji kultura u kojoj zemlja pripada čoveku i kultura u kojoj čovek pripada zemlji,  kultura u kojoj zemlja pripada čoveku je osuđena na propast.

Seks, laži i video CV

Ako ste nezaposleni i ujedno besposleni evo mesta da okačite svoj video cv i stupite u željeni kontakt sa potencijalnim poslodavcima. Upoznajte ih sa svojim dragocenim radnim iskustvom, veštinama i ličnim kvalitetima i afinitetima. Objektivno predstavite vaš govorni i pismeni nivo engleskog jezika i neizostavno nabrojite šta sve umete sa MS office paketom i internetom. Naglasite da posedujete vozačku dozvolu b kategorije, da ste odslužili vojni rok i uverite ih da vas  niko krivično ne goni. Impresionirajte ih mukotrpno stečenim diplomama i zvanjima, dodajte i koju licencu, sertifikat i kurs knjigovodstva sa NU Božidar Adžija, ko šta ima i može . Ukratko se osvrnite na vaše šarenoliko radno iskustvo u trgovini na poziciji prodavca, u prodaji polisa životnog osiguranja, Avona i Oriflejma, rad na instalaciji i održavanju kućnih računara, u igraonicama i kladionicama . Istaknite i koje zvučno ime gde ste volonterski službovali ili pohađali stručnu praksu, to ostavlja utisak. Neobavezno nabacite i koji plemenit hobi i lične kvalitete , prećutite bračni status i poneko dete.

Važno!!! Sve mora da ključa od želje za učenjem, napredovanjem, usavršavanjem, timskim radom  i pozitivnom atmosferom. Ne dozvolite da bilo ko posumnja da potajno očekujete naknadu za rad, razume se da će vam već nešto velikodušno udeliti.

Najvažnije na kraju pokažite iskrenu  nadu da će se neko od tih prestižnih, uglednih, renomiranih firmi umilostiti da vas  pozove na razogovor, ako ništa drugo ono bar da malo pred njima šenite uživo. Podignite glavu, udahnite duboko, mislite pozitivno…Biće posla!

Evo baš pre neki dan se sastao novi   socio-ekonomski savet od premijera, tajkuna  i lojalnih sindikalista da  pažljivo i na miru razmotri sve vaše aplikacije i kurikulume. Nije teško pogoditi ko je kome ,a povodom vašeg slučaja, primio i izrazio iskreno saučešće koje se prigodno nastavilo danom žalosti. Sastanak je već proglašen istorijskim a poruka je sledeća:

Kao stvoreni ste za poslove o kojima sanjate, imamo vas u bazi. U međuvremenu ostanite u svojim kućama i provežbajte još malo cv, dramatizujte sa ukućanima intervju za posao i najbitnije,  ne izlazite na ulicu bez preke potrebe.

Sat za našu planetu ili razum u mraku

Danas je globalno obeležen Sat za našu planetu, i neznalice su imale priliku da pokažu prigodno saosećanje za ekološke nevolje u kojima se planeta našla. Plemenito, simpatično, dirljivo  i besmisleno.Budimo realni, planeta nije u nevolji ,  ona će postojati i kada nas jednom ne bude. Radi se o nama, i ako neko zaslužuje iskreno saosećanje i saučešće , onda smo to mi sami.  Mi smo u nevolji, zajedno sa onima koji u mraku pronalaze zgodnu simboliku. Ono što ste se spremili da ovim povodom  poručite planeti, poručite sebi. Manite se sentimentalnosti, upalite sva svetla razuma, ako ikako možete, pretvorite se u svetionik.

svetionik

Potrošnjom protivu oskudice

Jedna od nesumnjivih tekovina tranzicije našeg društva je ustoličenje potrošača na poziciji na kojoj je u socijalističkom društvu figurirao radnik. Od društva koje je deklarativno štitilo one koji proizvode postali smo društvo koje opet deklarativno štiti one koji troše. Zapravo, ništa se suštinski nije promenilo osim zakonske regulative, i potrošači su marionete u lutkarskom pozorištu, baš kao što su to nekad bili radnici. Ubrzano se radi na novom Zakonu o zaštiti potrošača koji ima za cilj da definitivno osigura lažni presto njegovom veličanstvu potrošaču i osujeti zle trgovce i monopoliste u pokušajima  manipulacije  potrošača.

Danas je Svetski dan potrošača i tim povodom se organizuju brojna predavanja, skupovi i tribine  o pravima potrošača od strane još brojnijih asocijacija, udruženja i organizacija potrošača. Ministarstvo trgovine se velikodušno uključilo u čitavu akciju pa je Dan potrošača pretvorilo u Nedelju potrošača snižavajući cene 24 proizvoda u  čak 11 trgovinskih lanaca. Nema sumnje da će se to lepo odraziti na promet i krvnu sliku posustalih trgovaca i monopolista.

Institut za javno zdravlje organizuje tribinu o bezbednosti hrane i kontroli namirnica radi zaštite zdravlja potrošača, a tema skupa „Naš novac-naša prava“ je položaj korisnika finansijskih usluga u Srbiji i zaduženost građana kod poslovnih banaka. Svi naglašavaju da je ključno sprovesti edukaciju potrošača, pa valja očekivati i večernje škole i radionice za razvoj potrošačkog instinkta.
Pokret za zaštitu potrošača Beograd i Asocijacija potrošača Srbije kao i Nacionalna organizacija potrošača Srbije su postale članice Potrošačke internacionale (potrošači svih zemalja, ujedinite se..jel!?)

U susret Svetskom danu potrošača obratio se i ministar ekonomije Mlađan Dinkić zbunjujućom  porukom da je u potrošnji spas. Nije najjasnije na čiji spas je mislio, na spas kućnog budžeta sigurno nije. Možda bi najbolje bilo da smesta pohrlimo u potrošnju i zaduživanje, a posle natenane razmišljamo o krajnjim dometima  makroekonomske misli Ekonomije Destrukcije.

Prigodno obeležavanju dana potrošača kao nekada,sad već zaboravljenog, praznika rada ( kad to beše,jel?) i potrošači dobijaju šansu da se požale medijima . Pa je nekome crk’o nov frižider, nekom se upalio uljni radijator, nekom su prodali TV bez digitalnog tjunera pa ne može da ostvari „pravo“ da uživa u Tijanićevom digitalnom servisu itd. Opet Tijanić se sprema da uruči čestitke potrošačima u vidu opomene pred utuženje (200.000 domaćinstava), ali pravo na izbor da se ne gleda javni servis i ne plaća pretplata se nešto i ne spominje. To je valjda izuzetak iz potrošačkog prava na izbor.

Sve to pomalo vređa inteligenciju pa sam osetio potrebu da se pridružim obeležavanju praznika potrošača prigodnom porukom.

Potrošnja je boles’!

Budite oprezni, jedno je  pravo na zadovoljenje egzistencijalnih potreba a nešto sasvim drugo tzv. pravo potrošača koje se tako dušebrižno nameće.

A zašto mislim da je konzumerizam opasna društvena boljka i kuda sve to naposletku vodi,o tome ćemo detaljnije i ozbiljnije u nekim narednim javljanjima.
*ilustracija preuzeta ovde

Kataklizma Aralskog mora

Aralsko more je donedavno pokrivalo ogroman basen između Kazahstana i Uzbekistana i bilo četvrto po veličini unutrašnje jezero na svetu ukupne površine 68.000 km2. To je najznačajniji vodeni resurs u centralnoj Aziji u koji se ulivaju  dva najveća  vodena toka u regionu ,reke Syr Darya sa severa i Amu Darya sa juga.  U poslednjih dvadesetak godina Aralsko more intenzivno nestaje i sada pokriva nepunih 10% prvobitne površine. Od nekadašnjeg Aralskog mora bogatog ribom (godišnji ulov  od 44,000 tona ribe) nastaje Aralkum zagađena i zatrovana  slana pustinja. Opusteli gradovi luke na nekadašnjoj  obali koje su prehranjivali do 60,000 ribarskih porodica su sada već stotinama kilometara daleko od obale slanog jezera u kome ionako  više nema života jer isparavnjem jezera salinitet vode raste. Stotine ribarskih brodova  nasukanih na peščane dine sablasno svedoče o prostiranju nekadašnjeg jezera i o brzini kojom su stvari krenule naopako. Kataklizma Aralskog mora je bez presedana u ljudskoj istoriji, nazivaju ga i tihim Černobiljom i svakako je jedna od najvećih katastrofa koju je direktno prouzorokovao čovek. Još jednom ćemo zaključiti da su glavni izvor problema zapravo rešenja, ali u slučaju Aralskog mora biće to najsurovija i najsvirepija lekcija, a sled nezaustavljivih promena još uvek ne nagoveštava poslednji čin sa obrtima koji prevazilaze maštu  trilera i naučne fantastike. Nisam reč  kataklizma slučajno stavio u naslov, ona  uzdiže stepen ove katastrofe na planetarni nivo.

Sve je počelo kada je usvojen jedan od petogodišnjih planova Politbiroa Sovjetskog Saveza za centralnoazijski region koji je predvideo korišćenje reka Syr Darya i Amu Darya za navodnjavanje jalovog zemljišta u regiji i pokretanje poljoprivrede prvenstveno podizanjem plantaža pamuka. Izgradnja velikih irigacionih kanala je započela 1940-te i iz godine u godinu činilo se da se socijalistički snovi o intenzivnoj proizvodnji i izvozu pamuka ostvaruju, i ostvarili su se Uzbekistan je i danas nakon raspada Sovjetskog Saveza drugi  izvoznik pamuka. Usputne poteškoće koje je stvaralo jalovo zemljište rešavane su intenzivnom upotrebom hemikalija i neselektivnih pesticida (ozloglašeni DDT) kao i nesistematskim navodnjavanjem. Već tokom šezdesetih je kao posledica ovoga nivo Aralskog mora počeo blago da opada, a zatim sve brže…
  • od 60-70 20cm godišnjeSatelitski snimci  NASA-e
  • od 70-80 50-60cm godišnje
  • od 80-90 80-90cm godišnje,
Tokom devedesetih se opadanje pretvorilo u naglo povlačenje mora i sada se  na više od 90% površine nekadašnjeg mora prostrla slana i kontamirana pustinja Aralkum. U geološkim vremenskim okvirima možemo reći da je more nestalo u trenutku, ili jednakom brzinom kao i Sovjetski savez sa političke mape sveta. Pokušaji da se delovi mora sačuvaju podizanjem brane u severnom, kazahstanskom delu pokazuju ohrabrujuće rezultate dok je najveći  tzv. južni uzbekistanski deo prepušten sebi i  čini se  zauvek izgubljen. Svetska banka je , suočena sa veličinom problema, odustala od projekta sanacije  južnog  mora. Bilo je i u Sovjetsko vreme grandioznih projekata za preusmeravanje severnih reka sibirskog sliva  u basen Aralskog mora ali ih je srećom nedostatak novca i vremena sprečio u njihovoj realizaciji. Takav jedan projekat naravno nije uzimao u obzir nepredvidive posledice po sibirski ekosistem.
Nesreća nikada ne dolazi sama, pa je onima koji su nasledili pustinju umesto mora ostao zadatak da saniraju i stabilizuju nekadašnje morsko dno na kom su deponovane ogromne količine (150 miliona m3 ) soli pomešanih sa hemikalijama koje su se godinama spirale sa plantaža pamuka i deponovale u moru. Nestankom mora došlo je do promene klime, leta su kraća i toplija a zime duže i surovije, oluje su česte a nepovoljna ruža vetrova kontaminiranu so diže visoko u atmosferu i raznosi širom planete.  Tragovi aralskog peska su identifikovni na Južnom polu i Aljasci, hemikalije u krvi pingvina. Ove oluje peska , soli i otrova  najviše pogađaju stanovnišvo basena (populacija 5.000.000 ljudi) direktno izazivajući tumore, tuberkulozu, oboljenja jetre i bubrega ,respiratornih oboljenja ali i indirektno trujući široku oblast oko basena ugrožavajući lanac ishrane kontaminiranim nanočesticama koje na kraju po principu kolektora bivaju deponovane  u biljkama  životinjama a onda i ljudima. Niko pouzdano ne može da kaže na koji način i koliko dugo će čitav region osećati posledice aralske kataklizme, ali nažalost ovo još uvek nije kraj agonije.
U Sovjetsko vreme moćna crvena armija je na nenaseljenom ostrvu u centralnom delu mora formirala centar za razvoj i proizvodnju biološkog oružja. Pod velom tajnosti i uslovima biološke izolovanosti na ostrvu  je godinama usavršavan i dopunjavan arsenal najperfidnijeg i najsvirepijeg oružja, sve dok nije došlo do raspada SSSR-a kada je lokacija preko noći napuštena a tone biološki najopasnijeg materjala na brzinu uništene ili zakopane. Uzbekistanske vlasti u saradnji sa međunarodnim timovima su do sada locirali desetine lokacija na kojima je odložen antraks. Sada više nema vodene barijere, nekadašnje ostrvo je postalo deo Aralkum pustinje a samim tim i rizik od biološkog aktiviranja zaraznih bolesti kopnenim putem je daleko veći. Pitanje je vremena kada će gusta populacija pustinjskih glodara naseliti kontaminirano područje i otvoriti Pandorinu kutiju. Problem sanacije ove lokacije je i to što se  nalazi na ničijoj zemlji, tj. na spornoj graničnoj teritoriji Uzbekistana i Kazahstana.
O moru danas deca aralskih ribara  uče u školi i slušaju priče starijih koji ga pamte, ali to više nije priča o ekologiji, o zaštiti životne sredine, klimatskim promenama, niti o ekonomiji, razvoju, izvozu i uvozu, to je priča o životu koji nestaje. Aralska deca sigurno bolno i prisno razumeju ono što klimatski, ekonomski i ostali „eksperti“ pokušavaju naučno da dokažu i potkrepe brojkama,  pravom je življenju došao kraj, počelo je preživljavanje* (iz govora poglavice Sijetl)


Post Navigation

%d bloggers like this: