промена идеја!

Archive for the tag “fenomeni”

Poruke najsiromašnijeg predsednika na svetu

Predsednik Urugvaja Hoze Muhika,  je stekao popularnost u  svetskoj  javnosti   zbog  neuobičajenog životnog stila za jednog  predsednika  koji mu je doneo epitet najsiromašnijeg predsednika na svetu (v.link).  Ukratko; dovoljan mu je tek deseti deo predsedničke plate da valjano obavlja svoju dužnost, a predsedničku palatu rado ustupa beskućnicima tokom zime; od voznog parka poseduje  jednu očuvanu „bubu“.  Sudeći po predsedniku, dalo bi se pretpostaviti da običan čovek u ovoj egzotičnoj zemlji mora živeti u teškoj oskudici ali naprotiv, Urugvaj spada u red najnaprednijih ekonomija na  kontinentu,  nivo korupcije  je za uzor, a globalna  kriza ih je potpuno zaobišla.

Kako je to moguće!?

Vredi pažljivo poslušati/pročitati njegovo obraćanje na samitu Rio +20 posvećenom održivom razvoju.

Hose Muhika, predsednik

Mi, ovim putem, izražavamo našu najiskreniju  volju da se, kao predstavnici vlasti,  pridržavamo svih sporazuma kojih se naše očajno čovečanstvo može prihvatiti.

Uprkos tome,  dozvolite mi da naglas postavim neka pitanja. Čitavo poslepodne smo razgovarali o održivom razvoju i spasavanju masa iz ralja siromaštva.

Šta je to što, pritom, imamo u vidu? Da li je to model razvoja i potrošnje, koji je oblikovan po uzoru na bogata društva? Želim da pitam: Šta bi se desilo ovoj planeti kada bi stanovništvo Indije imalo isti broj automobila po porodici kao stanovništvo Nemačke?  Koliko bi nam kiseonika ostalo za disanje? Preciznije: Ima li svet dovoljno prirodnih resursa da omogući nivo potrošnje i rasipanja jednak onom u bogatim zapadnim društvima? Da li će to ikada biti moguće? Ili ćemo morati da otpočnemo drugačiju vrstu  diskusije jednog dana? Mi koji smo stvorili civilizaciju u kojoj živimo;  tržište, konkurenciju koje je začelo čudesan i strahovit materjalni progres. Ali tržišna ekonomija je stvorila tržišno društvo i podarila nam ovu globalizaciju, koja znači biti svestan planete kao celine.

Vladamo li mi globalizacijom ili ona vlada nama? Da li je moguće govoriti o solidarnosti i zajedništvu  u ekonomiji koja je zasnovana na bezobzirnoj konkurenciji?  Dokle dopire naše bratstvo?

Ne govorim ovo da bih umanjio značaj ovog skupa. Naprotiv, izazov pred nama je kolosalan, a velika kriza nije ekološka, već pre politička.

Danas, čovek ne upravlja silama koje je oslobodio, već te sile upravljaju čovekom i samim životom. Mi ne dolazimo na ovaj svet da se tek tako, nasumično bavimo razvojem. Mi dolazimo na svet da budemo srećni. Život je kratak i brzo nam izmiče.  Nijedno materjalno bogatstvo ne vredi koliko sam  život, i to je od suštinske važnosti.  Život nam promiče u radu i preterivanju u radu tek  da bismo bili u stanju da trošimo više, i potrošačko društvo se pretvara u mašinu jer ako potrošnja posustane, usporava i ekonomija, ako ekonomija uspori, sablast stagnacije nam već kuca na vrata. Zapravo je hiper potrošnja ta koja škodi planeti.  Zahtev hiper potrošnje je da proizvodi imaju kratak upotrebni vek, kako bi se prodavali što više. Otuda sijalica ne može trajati duže od 1000 sati iako postoje sijalice koje traju i 100 hiljada sati, ali njih  ne proizvode, problem je tržište, jer moramo da nastavimo da radimo i održavamo civilizaciju „upotrebi i baci“, i tako smo zarobljeni u zlokobnom krugu.  Ovo su problemi političke prirode koji nam pokazuju da je vreme da otpočemo borbu za drugačiju kulturu.

Ne govorim o povratku u kameno doba, ili o podizanju „spomenika nazadnjaštvu“.  Mi, prosto ne možemo da nastavimo beskonačno ovako, pod vladavinom tržišta. Nasuprot tome, mi moramo da savladamo  tržišta. Zato ja ponizno trvdim da je problem sa kojim se mi suočavamo politički. Stari mislioci Epikur, Seneka i čak Ajmara su to izrazili na sledeći način, siromašna osoba nije neko ko ima malo već ona kojoj je uvek potrebno više i više. To je kulturni problem.

Zato pozdravljam napore i postignute sporazume i njih ću se pridržavati kao predstavnik vlasti. Znam da neke stvari  o kojima govorim nije lako svariti, ali moramo da shvatimo da oskudica vode i agresija na životnu sredinu nisu uzrok problema. Uzrok je civilizacija koju smo stvorili i ono što  moramo da preispitamo je način življenja.

Ja pripadam maloj zemlji obdarenoj prirodnim uslovima za život, u njoj živi nešto više od 3 miliona stanovnika i 13 miliona krava, neke od njih su i najbolje na svetu, kao  i 8 do 10 miliona  ovaca. Moja zemlja izvozi hranu, mleko, meso.  To je ravničarsko područje i gotovo 90% zemlje je obradivo.

Moji drugovi radnici su se borili za osmočasovni radni dan, a sada to čine za 6 sati. Ali osoba koja radi 6 sati, ima dva posla i zato radi više nego ranije. Zašto? Zato što mora da zaradi za mesečne izdatke; za motocikl, automobil, i gomilu računa, i kad postigne sve to, shvati da je postao reumatični starac, kao ja, i njegov život je već završen.

Zato se čovek sa pravom pita: Zar je ovo čovekov usud? Ovo što govorim je jednostavno, razvoj ne može ići na uštrb sreće. Mora ići u prilog ljudskoj sreći, ljubavi prema planeti, međuljudskim odnosima, brizi za najmlađe, prijateljstvu, zadovoljenju osnovnih ljudskih  potreba. Zato što je najvrednije blago koje imamo, sreća. Kada se borimo za životnu sredinu, moramo imati u vidu da je suštinski element životne sredine ljudska sreća.

ilustracija i transkript govora preuzeti  sa bloga  wanderlife.com

 

Manfred Maks Nif – Razvoj po meri čoveka

Odlomak iz  Human Scale Developement, Manfreda Maks Nifa, čuvenog čileanskog ekonomiste i tvorca ekonomije bosih nogu:

Ovaj svet je umoran od velikih rešenja. Umoran je od ljudi koji tačno znaju šta je potrebno učiniti. Sit je ljudi koji šetaju s tašnama punim gotovih  rešenja  u potrazi za odgovarajućim problemima.    Snažno verujem da je potrebno da  pokažemo veći respekt za  moć mišljenja i moć tišine.

Ovaj svet ne zahteva ništa posebno da bi se u njemu bilo    i uživalo u veličanstvenoj raznolikosti .  Ali kada kažem biti, mislim postojati , a ne biti ovo ili ono.  To je po meni, najveći lični izazov sa kojim je suočen svako od nas; imati dovoljno hrabrosti i postojati.

S obzirom da smo skupa zabrinuti za ljudsko blagostanje   i zdravlje planete, dozvolite mi da vas podsetim na nekoliko činjenica. Prvo, živimo na planeti na kojoj su društva sve više povezana ali i međuzavisna u svemu što je dobro i svemu što je loše.  Zapravo, tako je sa svim živim sistemima.  Ipak, zbog   gluposti  kao tipično  ljudske osobine,  mi ne uspevamo da iskoristimo okolnost  povezanosti i međuzavisnosti  da pružimo šansu  solidarnosti da pokaže svoje sinergetske moći u prevazilaženju smrtnih neprilika.  Mi još uvek  favorizujemo ekonomsku efikasnost i pohlepu i  dinamiku političke paranoje.  Ovo održava globalni sistem u kom siromaštvo nastavlja da raste širom sveta a ogroman deo naučnog i tehnološkog  prodora je direktno ili indirektno usmeren ka uništenju  čitave ljudske vrste.

Drugo, više nema smisla govoriti o razvijenim zemljama i zemljama u razvoju, ukoliko ne dodamo još jednu kategoriju; zemlje u podrazvoju ili zemlje u procesu nerazvoja.  Ovo bi bila kategorija za većinu trenutno bogatih zemalja, u kojima se kvalitet života pogoršava alarmirajućom brzinom.  Uzmimo  jedan skorašnji ekstreman primer. Nedavna studija iz oktobra 1989. Godine Majami Heralda pokazuje da  u SAD jedno od petoro dece živi ispod granice siromaštva.  Projekcija upozorava na mogućnost da će taj odnos do 2010. godine porasti na jedan od tri.  A sve to u zemlji u kojoj živi 6% svetske populacije i na koju otpada gotovo 55% ukupne svetske potrošnje energije.

Treće,  tragična okolnost zbog  koje čovečanstvo treba da se stidi i da oseća bol je što smo uspeli da stvorimo svet  u kom većinu siromašnih čine deca i još gore, u kome je većina dece siromašno.  Jedna stvar je izvesna: Ne možemo nastaviti da se pretvaramo da možemo da rešimo neodrživo siromaštvo  primenjujući neodrživ razvoj.

Paradoks je, kako mi se čini, u tome da mi znamo mnogo, verovatno sve što je potrebno da znamo, ali razumemo jako malo.  Dozvolite mi da obrazložim ovaj stav.

Mi smo skloni da poverujemo da jednom kada  smo nešto opisali i zatim objasnili da smo to i razumeli. Ovo je pogrešna pretpostavka jer opisati i objasniti ne znači i razumeti.  Dozvolite mi da vas podsetim  prethodnog primera nikada nećete razumeti ljubav, ukoliko se niste zaljubiliOvo važi za svaki živi sistem.  Ne možete pokušavati da razumete nešto čega niste deo.  Stoga, kako možemo razumeti društvo, svet, planetu, biosferu izdvajajući sebe iz njih?

Koliko nas zapravo razume probleme koje mi pokušavamo da rešimo?  Rešavanje problema pripada carstvu znanja i zahteva postupno razmišljanje. U carstvu razumevanja problema postavka i rešenje problema nemaju smisla jer se moramo suočiti sa svim promenama koje  nastaju u nama i oko nas.

Scenarija  budućnosti

I kakva nam je budućnost?  U ovoj materiji želeo bih da sa vama podelim uvide  mog dragog prijatelja, uvaženog argentinskog ekologa dr Žilberta Galopina, koji je predočio tri moguća scenarija.

Prvi scenario je mogućnost totalnog  ili delimičnog nestanka  ljudske vrste. Najočigledniji način za ovo je nuklearni holokaust koji je, kao što znamo, zasnovan na principu uzajamno garantovanog uništenja  (MAD). Ali pored nuklearnog holokausta postoje i drugi procesi koji mogu da dovedu do ovakvog ishoda;  uništavanje životne sredine,  seča šuma, uništenje genetskog diverziteta, zagađenje mora, jezera i reka, kisele kiše, efekat staklene bašte, uništenje ozonskog omotača i tako dalje.

Drugi scenario je varvarizacija sveta,  novi vidovi  pretvaranja ljudskog roda u varvare.  Karakteristika će biti pojava oaza  enormnog bogastva, odvojenih  utvrđenjima i barikadama od nepreglednih teritorija siromaštva i  patnje.  Interesantno je zapaziti da se ovaj scenario sve češće pojavljuje u delima naučne fantastike tokom poslednje dekade. Vladala bi atmosfera Pobesnelog Maksa  koju su australijanci sjajno prikazali  u filmovima.  Brojni simptomi se već prepoznaju u stavu i ponašanju i stvaranju izolovanih područja za veoma bogate koji ne žele da  čuju, vide ili imaju bilo kakav kontakt sa siromaštvom.  Deo ovog scenarija će biti povratak represivnih režima koji će u saradnji sa bogatim oazama ispostavljati nove namete siromašnima.

Treći scenario je mogućnost velike tranzicije – prelazak sa dominantnog racija slepe ekonomske konkurencije i pohlepe ka raciju zasnovanom na principima deljenja i solidarnosti.  Možemo to  nazvati prelaskom sa uzaajmno garantovanog uništenja na uzajamno garantovanu solidarnost.  Možemo li mi to?  Imamo li sredstva, volju, talenat za izgradnju  uzajamno garantovane solidarnosti?  Možemo li prevazići glupost koja takvu mogućnost drži van domašaja?  Verujem da možemo  i da imamo kapacitet za to.  Ali za sve to nema baš previše vremena.

Mi želimo da promenimo svet, ali smo suočeni sa velikim paradoksom.  U ovom životnom dobu,  došao sam do zaključka da nemam moć da promenim svet ili bilo koji njegov deo.  Imam samo moć da promenim sebe, a fascinantna stvar u vezi sa tim je da ako odlučim da promenim sebe, nikakve policijske snage me ne mogu sprečiti. To je samo moja odluka i ako to hoću, to i mogu.  Poenta je u tome da ako se ja promenim,  može se posledično i u svetu nešto promeniti.  Ali mi se bojimo da promenimo sebe. Uvek je lakše pokušati menjati druge.  Sokratova izreka kaže spoznaj sebe!-  on je znao da ljudi strahuju od spoznavanja sebe. Znamo puno o svojim susedima, a malo o sebi.  Ako jednostavno uspemo da promenimo sebe, nešto fascinantno može da se odigra u svetu.

Nadam se da dolazi dan u kom će svako od nas biti dovoljno hrabar da potpuno iskreno kaže:  Ja jesam, i zato što jesam,  postao sam deo…  Čini mi se da je to dobar pravac kog se valja držati   ukoliko želimo da glupost prestane da nam bude vodilja.

Manfred Max Neef, Human Scale Development (1991)

Glupost kao način življenja

Odlomak iz  Human Scale Developement, Manfreda Maks Nifa, čuvenog čileanskog ekonomiste i tvorca ekonomije bosih nogu:

Od ranog  detinjstva me je kopkalo jedno veoma važno pitanje: „Šta to ljude čini posebnim i jedinstvenim?  Postoji li neka osobina koju ne delimo sa životinjama?“ Prvi odgovor koji sam dobio je  da ljudi imaju dušu, a životinje je nemaju. Obzirom da sam voleo i još uvek volim životinje, to mi je zvučalo neobično i poražavajuće.  Nadalje, ako je Bog bio toliko milostiv, u šta sam takođe tada verovao, on ne bi vršio takvu diskriminaciju.  Zato nisam bio ubeđen u ovakav odgovor.

Manfred Maks Nif

Nekoliko godina kasnije, pod uticajem prvih učitelja, naveden sam na zaključak da smo mi jedina inteligentna bića, dok životinje raspolažu samo instiktima. Nedugo zatim sam shvatio da sam ponovo na pogrešnom tragu.  Zahvaljujući doprinosima etologije sada znamo da životinje takođe raspolažu inteligencijom.  Razmišljao sam dalje sve dok jednog dana nisam pomislio da sam konačno shvatio, ljudi su jedina bića koja imaju smisao za humor. Ponovo sam bio razočaran studijom koja pokazuje da čak i ptičice zbijaju pošalice  i međusobno se šegače.  Umalo sam odustao od daljeg traganja, već  u studentskom dobu, kada sam se obratio ocu sa ovom frustrirajućom dilemom.  On me je prosto pogledao i upitao: „ Zašto ne pokušaš sa glupošću?“  Premda me to isprva šokiralo, godine su prošle i sada zvanično mogu da objavim,  osim ako neko drugi ne položi pravo prvenstva,  da sam ja verovatno pronalazač  veoma važne i nove discipline – glupologije. Zato čvrsto stojim iza stanovišta da je glupost jedinstvena osobina ljudskih bića. Nijedno živo biće nije glupo, izuzev nas.

Naravno, ovakav stav može delovati čudno i kapriciozno na prvi pogled. Ipak, ja sam u zimskom semestru 1975.g. na Velesli koledžu (Masačusec) otovoren i za studente MIT-a održao kurs pod nazivom „ Ispitivanje prirode i uzroka ljudske gluposti“.  Dalo se pretpostaviti da će to biti veoma posećen kurs.  Ljudi su očekivali  da će ta predavanja biti veoma zabavna, što na koncu prvo i drugo predavanje i jesu. Tokom trećeg predavanja, učesnici su se uozbiljili i promenili u licu. Kako se kurs odvijao dalje  mi smo skupa otkrili da je u pitanju smrtno ozbiljna tema.

Džeremi Rifkin o tome kako pokret 99% koristi lateralnu silu u stvaranju globalne revolucije

Prvi deo članka Džeremi Rifkina  objavljenog u Huffington Post-u 8/11/11

Dešavalo se to i ranije, 1848. g. i 1968.g. Mladi sveta su okupirali ulice u protestu protiv nepravde i autokratskih režima i gramzivih poslovnih interesa zahtevajući osnovno ljudsko pravo da kao ravnopravni građani uzmu učešće u društvenim pitanjima.

15.oktobra, milioni mladih, njihovih roditelja i starijih pohrlili su na ulice velikih i malih gradova širom sveta kako bi osudili ekonomski sistem koji štiti 1% bogatih na račun  99% ljudi. Demonstranti su frustrirani nedostatkom poslova. Ljuti na vlade koje spasavaju globalne bankare i subvencionišu velike korporacije istovremeno ukidajući vitalne javne službe za srednju klasu i siromašne.  Takođe, oni su zabrinuti zbog klimatskih promena izazvanih industrijskom emisijom ugljen-dioksida koje sada prete da ugroze globalni ekosistem i pokrenu masovno odumiranje života na zemlji. Pročitaj više…

Zigmunt Bauman: Glavni izvor straha i neizvesnosti današnjice je opšte odsustvo kontrole

Još uvek se nisu stišale strasti nakon  razvoda braka  demokratije i kapitalizma koji je nedavno  objavio filozof Slavoj Žižek a u toku je još jedan veliki razvod  u  čije intrigantne detalje nas uvodi sociolog  Zigmunt Bauman: Pročitaj više…

Otkrivena mreža kapitalista koja upravlja svetom (!?)

Naslov asocira na još jedan  u nizu članaka koji se oslanja na popularne teorije zavere ali je ovoga puta po sredi teorija sistema,  i ne potiče iz magazina Treće oko već je pozajmljen iz New Scientist-a.

Takođe, ova vest bi bez intervencija i dorada mogla da bude objavljena i na satiričnom njuz.net-u. O čemu se radi? Pročitaj više…

Virus globalne neposlušnosti #SpanishRevolution

Povodom  jučerašnjeg hapšenja trojice  vođa hakerske grupe „Anonimni“ Španija, ova grupa je izdala sledeće saopštenje:

Ovo je anonimna poruka Španske revolucije političarima, diktatorima, oligarsima širom planete. Iznenađeni ste globalnom neposlušnošću?  Dozvolite nam da vam pojasnimo vašu složenu poziciju.

Pre nekoliko hiljada godina, ljudska bića su stala na put razvoja. Od tada, naša vrsta je prošla mračni i krvavi put osuđena na život u strahu prouzrokovanim neznanjem.  Znanje, etički i tehnološki razvoj su oduvek bili uslovljeni elitama i njihovim ratovima koji , kao u Orvelovoj metafori, nisu doneli ništa osim održanja vertikalnih i nazadnih socijalnih šema.  Stigli smo u 21.vek naše ere, nakon dva svetska rata, tegleći pretnju međusobnog uništenja nuklearnim sukobima. Najavom „kraja istorije“ od strane vaših ekonomista i intelektualaca, činilo se da je besmislena mogućnost traženja pravednijeg poretka.  Misleći da ste dovoljno usporili razvoj našeg razuma, pustili ste nas da podignemo model razvoja čiji je jedini cilj bio tek da vas učini moćnijim i bogatijim.

Ipak, niste uzeli u obzir da ljudski duh odbija da se večno pokorava.  Dok ste verovali da ćete nas konačno potčiniti koristeći ekonomsku krizu, naša vrsta se razvila ponovo.  Koristeći samo moći kulture i slobode, mi smo drugačije upotrebili tehnološke resurse koji su tvorevina našeg duha a koje ste nam obezbedili da biste nas učinili potrošačima.  Dakle, mi smo unapredili i učinili otpornim naše snage, operacije i efikasnost. Mi upijamo vaše taktike, tehnike i zamisli da stvorimo sopstvene medije, snove i izazove.

Danas, nenasilna revolucija se širi planetom kao izazov vašem ugnjetavanju i pokušaju da nam ukinete slobodu izražavanja.  Konačno,  informacija je doprla do kritične mase, šireći se u brojnim glasovima čije nove želje i potrebe ne mogu biti podmirene važećim poretkom stvari.  Sada fizički i digitalno povezani, mi stvaramo ogromnu kolektivnu svest.  Možda vaši korporativni mediji  ćute o tome što se dešava, ali nas više ne možete izigrati.  Možete privremeno zaustaviti  nekoliko čvornih tačaka ali  se proces preobražaja  nastavlja  nezaustavljivo.  Sada, nije važno koje mere protivmere preduzimate,  što  više nasilja, cenzure i prepreka postavljate  na našem putu , to više otkrivate vaše slabosti.  Sa svakog mesta na Zemlji, sa različitim idejama i u  različitim uslovima,  oduvek su postojali, postoje danas i uvek će postojati muškarci i žene koji se suprotstavljaju nedemokratskim i nepravednim vladama.  Nakon milenijuma patnje, naša vrsta se uspravila i ništa više neće biti isto.  Vaša totalitarna igra se završava.  Ali priča, prijatelji, još uvek nije završena već počinje sada.  Ovde u Španiji, mi ćemo zaposesti ulice i marširaćemo gde god. Zapamtite , promena se dešava, sa vama ili bez vas. Narod ne treba da strahuje od  vlade.  Vlada treba da strahuje od naroda.  Mi smo narod. Mi smo jedini sistem. Mi smo anonimni. Nas je mnoštvo.  Mi ne zaboravljamo. Mi ne opraštamo.  Očekujte nas.

Virus globalne neposlušnosti

Još tokom januara  postalo je jasno da je spontano ili organizovano  došlo do globalne erupcije socijalnog nezadovoljstva.  Krajem januara sam shvatio da  nije jednostavno  ni prosto  nabrojiti zemlje u kojima se trenutno dešavaju masovni protesti, nemiri…narodne bune i revolucije. Ušli smo već i u proleće a sever Afrike i arapski svet se još uvek ne smiruju, sve teže siromaštvo, skok cena hrane i nezaposlenost su doveli do rušenja višedecenijskih autokratskih režima. Evropa sve žešće protestvuje protiv mera štednje i odbija da plati ceh ispostavljen od strane države tj. od banaka i finansijskih institucija tokom ekonomske krize,  jer to podrazumeva gubitak prava  u obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti . U Americi, vodećoj ekonomskoj sili, 20 miliona ljudi je na ivici bede . U zemlji u kojoj se ozbiljni građanski protesti gotovo ne pamte, građanski pokret  iz Vinskonsina  se poput požara proširio  i u ostale  sredine. Srednji sloj ubrzano  gubi privilegije i  počinje da shvata ko je najveći gubitnik i žrtva alhemičara sa Volstrita… Pročitaj više…

This shit’s got to go!

Ko je gledao Zeitgeist Moving Forward koji je nedavno ,15.01. imao bioskopsku a 26.01. onlajn   premijeru, zna otkud mi inspiracija za ovakav naslov ali ne bih da pravim spojlere pre nego što ljudi na miru pogledaju ovo dokumentarno ostvarenje u trajanju od čitavih dva sata i četrdeset i jedan minut. Dakle, pripremite se na test izdržljivosti, nekada je i Pink Floyd pravio numere  od dvadesetak i kusur minuta pa im nije naškodilo, šta više! Moving Forward je samo zreliji, temeljniji i direktniji  od prethodnih filmova, a samim tim i duži.

Za  samo dva dana film je na You Tube-u  zabeležio čak  700.000 pregleda i 20.000 komentara ( tempom od  25o  pregleda i 7 komentara u minuti) što je fenomen za sebe. Što kaže moja prijateljica  „hajp je odradio svoje“ , iako je u pitanju nekomercijalno ostvarenje dostupno za besplatan daunloud bez zvaničnih kanala distribucije. Simultana bioskopska premijera u 60 zemalja na 30 jezika je nešto čime malo koji igrani a kamoli dokumentarni film može da se  pohvali.  Pored hajpa, to je i rezultat entuzijazma i posvećenosti ekipe koja se potrudila da od prvog dana onlajn premijere  bude dostupan i titl na razumljivim jezicima ( srpsko-bosansko- hrvatskom). Profesionalno i za svaku pohvalu. Pročitaj više…

Ravnodušnost je najgore stanovište

Sve se okrenulo naopačke, živimo u  vremenu u kom studenti   prose  za šaku bodova ispred  zgrade Vlade, radnici čuvaju nepostojeća radna mesta i mole za neuplaćen staž, održavajući  status quo   a ljudi u pristojnim godinama   poput Žak Freska(93) , Manfreda Maks  Nifa (79) i  Stefana Hesela (93) nemaju nameru  da se pomire sa postojećim stanjem stvari i žele da korenito menjaju svet.  Naš kandidat za Nobela nam usput poručuje da ga budućnost ne interesuje … jer njega u  toj budućnosti  neće biti (!?)

Ravnodušnost je najgore stanovište (citat  iz manifesta  S. Hesela Pobunite se! ) Pročitaj više…

Post Navigation

%d bloggers like this: