промена идеја!

Archive for the tag “demokratija”

Demokratija u realnom vremenu – Liquid Feedback

U vreme kada se  predstavnička demokratija sve češće prepoznaje kao neefikasna i/ili lažna i podseća na Kabuki teatar koji služi da prikrije prazni formalizam zakulisnih zavera državnih i korporativnih elita, mnogi  u internetu vide spasonosno rešenje.  Internet  je daleko otvoreniji, participativniji i meritokratskiji od zatvorenih, korporativno kontrolisanih procesa formalne demokratije.

Uprkos ovim mogućnostima, internet nije rešenje, internet je tek hosting   platforma. Potrebno je odgovoriti na osnovno pitanje: Kako struktuirati ozbiljnu i deliberativnu demokratsku diskusiju  u onlajn prostoru?

Piratska partija u Nemčkoj  je napravila značajan progres ka rešenju ovog problema.  Novi softver ( otvorenog koda)  LiquidFeedback, im je omogućio da artikulišu otvoreniju, participativniju i ozbiljniju unutrašnju debatu o partijskoj politici, organizuju se i preduzmu  akciju u konvencionalnoj političkoj areni.

Tvorci LiquidFeedback-a  opisuju ovu platformu kao most između direktne i predstavničke demokratije. Oni veruju da softver ima potencijal da osnaži obične članove klasičnih  partija čineći ih tako demokratskijim i atraktivnijim za građane. Softver,  objavljen u verziji 2.0 u  martu ove godine već koristi više  udruženja i političkih partija.

Još uvek je rano  pouzdano tvrditi da se radi o velikom proboju,  ali  je evidentno da postoji snažan potencijal za  osmišljavanje novih otvorenijih, legitimnih i uzvratnih  formi upravljanja.  Nedavni članak u New York Times-u obajšnjava kako LiquidFeedback omogućava Piratima da kreiraju permanentni politički forum u realnom vremenu u kome svaki član ima ravnopravan uticaj na partijsko odlučivanje i to 24/7.  Platforma je više od imitacije onlajn foruma jer složeni algoritmi prate unose članova i  trenutno generišu kolektivne odluke.  Zahvaljujući softveru 1300 članova Piratske partije  je bilo u mogućnosti da se samoorganizovano uputi  u  Nojminster (Nemačka) kako bi uzeli učešće u izboru novog izvršnog odbora.

Liquid Feedback nije još jedna platforma za veb forume kako objašnjava Andreas Niče na  vebsajtu softvera ( inače razvijenog od strane  Public Software Group of Berlin).

Liquid Feedback je onlajn sistem za diskusiju i glasanje o predlozima unutar partija i organizacija koji  prati čitav proces od predstavljanja  inicijalnog predloga do konačnog odlučivanja.  Diskusija o određenoj temi koja  prethodi glasanju podiže svest o argumentima za i protiv, mogućnostima i rizicima i omogućava članovima da predlože i razmotre alternative.

Platfoma kombinuje koncept nemoderisane, samoorganizovane diskusije i  “tečne” demokratije. Prateći ideju interaktivne demokratije, Liquid Feedback uvodi novi kanal komunikacije između glasača i predstavnika ( u ovom slučaju, članova i odbornika),  donosi  kredibilne izveštaje o tome šta članovi žele i može poslužiti kao informacija, predlog ili direktiva u zavisnosti od organizacionih potreba i nacionalnog zakonodavstva.

Zahvaljujući ovakvom sistemu, koncentrisanu moć  rukovodstva  je moguće minimizovati i učiniti direktno odgovornom širokom članstvu što zauzvrat, otvara suštinski dijalog o tome kakva su očekivanja članstva.  To takođe, omogućava da se izbegne poznati obrazac po kome lideri ublažavaju i umiruju  zahteve članstva  pozivajući se na politički realizam.

Liquid Feedback može preokrenuti ovakvu dinamiku  osnažujući članstvo partije i oragnizacije da svoje „lidere“ učine direktnije odgovornim članstvu. Umesto da izabrani lideri i odbori neutralizuju nezadovoljstvo , članovi mogu kolektivno zauzeti stav o tome šta misle o problemu x ili y, i zahtevati da organizacija javno zastupa te stavove.

Upravo ovo čini Piratsku Partiju tako svežom jer nastoji da kombinuje nove forme direktne participacije i agresivnog liderstva  izbegavajući demorališuće klizanje u  osrednjost.  Piratska Partija  je usvojila Liquid Feedback  zato što je želela da osigura šansu za svakog pojedinačnog člana partije da učestvuje u razvoju ideja i donošenju odluka.

Ideja je da rukovodstvo mora biti odgovorno i u praksi a članovi ne smeju biti samo pasivni  glasači.  Na vebsajtu Liquid Feedback-a stoji:

Iako mi želimo da svako bude u mogućnosti da participira u razvoju ideja, verujemo da će u prvi mah mnogi predlozi biti kreirani od strane malih grupa ili čak pojedinaca ali to nije problem ukoliko uzmemo u obzir da:

  • Svako može da se informiše o inicijativi
  • Svako može da doprinese sugestijama
  • Svako može da kreira alternativnu inicijativu
  • Svako može na kraju da glasa.

Svaki član može pokrenuti inicijativu. Tokom diskusije inicijatori promovišu svoje predloge i  dobijaju povratnu informaciju o stepenu podrške organizacije. Ovaj sistem omogućava ne samo učešće u glasanju već i u razvoju ideja i u isto vreme pomaže odborima da razumeju šta to većina zaista želi i donese ispravne i odgovorne odluke zasnovane na „glasu naroda“.

Osnovna ideja: glasač može delegirati svoj glas povereniku ( prelaznom zastupniku). Delegiranje glasa može biti  definisano, promenjeno ili opozvano po temi.  Ja lično glasam u temama zaštite životne sredine, En me predstavlja u spoljnim poslovima, Majk me predstavlja u svim ostalim oblastima ali takođe imam mogućnost da se predomislim u bilo kom trenutku.

Svako može da definiše individualni  pristup od čiste demokratije na jednoj  do predstavničke demokratije, na drugoj strani. U osnovi pojedinac uzima učešće u temama za koje je zainteresovan,  a za sve ostale teme  prepušta svoj glas nekome ko deluje u njihovom interesu.  Svakako da član  može učiniti pogrešan izbor s vremena na vreme ali takođe postoji mogućnost da se predomisli u bilo kom trenutku i opozove izbor.

Predstavnička demokratija je prevladala u 18. veku zato što je to bila jedina praktična forma demokratije. Čista demokratija- direktna participacija građana u donošenju odluka jednostavno nije bila izvodljiva i mnogi su je doživljavali kao  vladavinu rulje.

Problem predstavničke demokratije je da stav javnosti može izraziti samo ugrubo. Građani glasaju periodično, jednom  u nekoliko godina a predstavnik ih predstavlja, skupa sa desetinama hiljada drugih građana tokom mandata. Ukoliko se situacija promeni, ako se predomislite ili vam se ne dopadaju svi elementi političkog  stava vašeg predstavnika,  vi ste nemoćni.  Vaše mišljenje oni na vlasti mogu sasvim bezbedno da ignorišu.  Političari su tu da ukalupe stavove javnosti  i njima  manipulišu uz pomoć korporativnog novca  ( “proizvodnja saglasnosti “, terminologijom Noama Čomskog) pre nego da se tim stavovima koriste i na osnovu njih kreiraju politiku.

Otuda ne čudi toliko otuđenje od konvencionalne politike. Mi se oslanjamo na političke strukture nastale u 18. veku, u vreme kada je pošta raznošena konjskim kočijama, a javnost imala svega nekoliko “kočija” da se izrazi, a kamoli da to uradi brzo i precizno.  Sada imamo mnoštvo načina za trenutnu privatnu i javnu komunikaciju, pristupačna skladišta ozbiljnih ekspertiza, kao i brojne fleksibilne sisteme za izgradnju  i mobilizaciju javnog mnjenja.  Ipak naše vlade ostaju odlučno zaključane u  referentnim okvirima 18. veka. Branitelji ustava mogu pokušati da ignorišu ovaj  očigledni  nesklad, pozivajući se na istorijske svetinje  i patriotsku tradiciju, ali internet generacije i Piratska partija  mogu imati poslednju reč.  Liquid Feedback može biti prva reč u ovoj debati koja tek predstoji.

U izjavi o misiji Liquid Feedback-a se zaključuje; Iskustvo koje smo stekli poslednjih meseci nam pokazuje da su ljudi spremni da učestvuju ako veruju da to ima smisla a predstavnici  prihvataju  volju onih koji učestvuju radije nego što će opštiti sa tihom većinom.

Smisliti proces upravljanja  koji je otvoren, pošten, pouzdan i participativan je najbolji recept za oživljavanje demokratije. Biće zanimljivo  pratiti dalju evoluciju  Liquid Feedback-a i Piratskog pokreta.

članak David Bollier-a via  P2P Foundation

Advertisements

Sajmon Kričli: Neočekivana moć političke mašte

via Adbuster#99:Big Ideas 2012

autor članka je Sajmon Kričli , profesor filozofije u Njujorku i autor desetak knjiga.

Svedoci smo dramatičnog razvoda između politike i moći. Mnogi građani još uvek veruju da državna politika poseduje moć. Oni veruju da vlade, izabrane kroz parlamentarni sistem, predstavljaju interese onih koji su ih izabrali i da su vlade u stanju da proizvedu efikasnu, progresivnu promenu. Ali one to nisu i one to ne mogu.

Mi ne živimo u demokratiji, već u plutokratiji,  vladavini  bogatih. Korporativna elita uživa  ekonomsku nadmoć lišenu političke odgovornosti.  Tokom poslednjih decenija,  zbog  gledanja kroz prste i složene prirode političke klase, Zapadni svet je postao vrsta  udruženja korporacija povezanih novcem koje služe isključivo interesima svojih poslovnih lidera i akcionara.

Ovakav raspored snaga doveo je do veoma gadnog i rastućeg jaza između superbogatih i nas ostalih.  Državna politika na Zapadu je tokom poslednje četiri decenije postala mašina za kreaciju nejednakosti patinirana ideologijom sve bljutavijeg narcizma.  Kao što je kriza Evrozone nesumnjivo pokazala, državna politika služi  interesima kapitala u formi međunarodnih finansija koji uzima ljudski danak koji ni Marks nije mogao da zamisli u najmračnijim  snovima.  Bez obira na patnju i proteste naroda, „mora se“ voditi računa da se bankari ne uznemire. Ko zna, možda nam i kreditni rejting opadne.

Vreme je da se politika otme od političke klase kroz konfrontaciju sa moćima finansijskog kapitala. Ono što je tako inspirativno u različitim društvenim pokretima  a što olako svodimo na Arapsko proleće je  hrabra odlučnost da se povrati autonomija i pravo na  političko samoopredeljenje.  Zahtevi demonstranata na Tahriru  i drugde  su zapravo veoma klasični,  oni odbijaju da žive u autokratskim diktaturama poduprtim od strane interesa kapitala sa Zapada, korporacija i lokalne korumpirane elite.  Oni žele  da povrate vlasništvo nad sredstvima proizvodnje, kroz nacionalizaciju glavnih industrijskih sistema.

Razni pokreti na severu Afrike i Bliskom istoku ciljaju isto, autonomiju.  Oni zahtevaju kolektivno vlasništvo nad prostorom u kom žive, rade, misle i razonode se. Da budemo načisto: demokratija nije sve što oni zahtevaju, oni traže socijalizam, a taktike koje su razvijene za postizanje ovog cilja su u osnovi  anarhističke.

Među zapadnim političarima je odomaćen jedan blagonaklon i očinski odnos prema ovim protestima, koji pretpostavlja da oni žele ono što narodi na Zapadu već imaju a to je  uglađeni režim  liberalne  demokratije i neoliberalne ekonomije. Upravo suprotno, pokreti na severu Afrike i Bliskom Istoku su  pre dobar uzor i  primer za evropska i severnoamerička društva  da je drugačiji način razumevanja i uređivanja društvenih odnosa ne samo moguć, već i izvodljiv.

Političari na Zapadu imaju razloga za strepnju, veliku strepnju.  Vreme ističe. Svedoci  smo pojave koherentnih, odvažnih i jasnih pokreta u našim društvima koji odbacuju  razvod politike i moći i koji nastoje da povrate politički uticaj kroz nove forme političkog aktivizma.

Upravo u ovom duhu želim da odam priznanje i čestitam demonstrantima na Volstritu  i  srodnim pokretima širom sveta.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Predviđati  budućnost je nezahvalno, ali mislim da ulazimo u period velikih društvenih dislokacija koje sa sobom nose bezbroj rizika, dijalektičke inverzije, poraze, opasnosti, lažna svanuća  i lažne poraze.  Ali takođe verujem da svi polako dolazimo do moćnog i jednostavnog  saznanja  da ljudska bića koja zajedno, nenasilno  i složno deluju  mogu učiniti bilo šta i da ih  u nameri ništa ne može zaustaviti.

Nešto se dešava. Nešto se menja u odnosu politike i moći. Mi ne znamo kuda to vodi, ali četiri decenije star ideološki konsenzus koji je omogućio stvaranje groteskne nejednakosti je slomljen, i sve  i svašta je odjednom postalo moguće.  Ono što nam je potrebno je solidarnost, upornost i beskrajno iznenađujuća moć političke mašte.

Ko govori u ime zajedničkog dobra?

Italijanska vlada je zakonom koji su opozvali italijanski građani, nameravala da eliminiše sve vodovode u javno-privatnom partnerstvu i pretvori ih u privatne kompanije.  Građanski pokreti za vodu, nasuprot tome, su odneli pobedu na referendumu i sada nameravaju da sve vodovode, pa čak i one u čisto javnom vlasništvu pretvore u autentične institucije javnog prava, u istinski komunalna upravna tela zasnovana na građanskoj demokratskoj participaciji, čiji cilj više nije sticanje profita.

Odlomak iz eseja Tomaza Fatorija o istorijatu i konceptu zajedničkog dobra (Commons)  i njegovoj  savremenoj reafirmaciji  u svetlu istorijske pobede na referendumu  o  privatizaciji  vodosnabdevanja  u Italiji.

Zemlja, voda, vazduh i vatra ( ono što moderno zovemo energijom) su tokom hiljada godina smatrani osnovnim elementima tj. gradivnom materijom života još od osvita filozofske misli antičke Grčke. U  Ovidijevim Metamorfozama (klasiku latinske literature starom više od dva milenijuma) boginja Leto  se obraća grupi seljana koji joj brane da pije vode iz njihove lokve sledećim rečima: Pročitaj više…

Džeremi Rifkin-Nova ekonomska paradigma

Drugi deo članka Džeremi Rifkina  objavljenog u Huffington Post-u 8/11/11

Nova ekonomska paradigma

Danas se internet i obnovljivi izvori energije  integrišu stvarajuću infrastrukturu za treću industrijsku revoluciju koja će promeniti odnos snaga u 21.veku.  U dolazećoj eri, stotine miliona ljudi će samostalno  proizvoditi „zelenu energiju“ u svojim domovima, kancelarijama i fabrikama i deliti je međusobno putem  „energetskog interneta“, na isti način na koji danas kreiramo i delimo informacije onlajn.  Stvaranje režima obnovljive energije uskladištene u vodoniku i distribuirane preko „energetskog interneta“ bez emisije zagađenja prilikom proizvodnje i transporta uspostavlja osnovnu infrastrukturu oko koje će se  kreirati na hiljade novih biznisa i milioni novih radnih mesta.

Treća industrijska revolucija će doneti demokratičniji  ekonomski model. Raštrkanost (distribuiranost) obnovljive energije zahteva kolaborativni pre nego hijerarhizovani pristup u upravljanju i kontroli. Ovaj novi lateralni energetski režim uspostavlja organizacioni model za bezbroj ekonomskih aktivnosti koji će iz njega nastati. Distribuirana i kolaborativna industrijska revolucija će napokon svojim modelom omogućiti decentralizovanu (tj. raštrkanu) raspodelu  stvorene vrednosti. Pročitaj više…

Džeremi Rifkin o tome kako pokret 99% koristi lateralnu silu u stvaranju globalne revolucije

Prvi deo članka Džeremi Rifkina  objavljenog u Huffington Post-u 8/11/11

Dešavalo se to i ranije, 1848. g. i 1968.g. Mladi sveta su okupirali ulice u protestu protiv nepravde i autokratskih režima i gramzivih poslovnih interesa zahtevajući osnovno ljudsko pravo da kao ravnopravni građani uzmu učešće u društvenim pitanjima.

15.oktobra, milioni mladih, njihovih roditelja i starijih pohrlili su na ulice velikih i malih gradova širom sveta kako bi osudili ekonomski sistem koji štiti 1% bogatih na račun  99% ljudi. Demonstranti su frustrirani nedostatkom poslova. Ljuti na vlade koje spasavaju globalne bankare i subvencionišu velike korporacije istovremeno ukidajući vitalne javne službe za srednju klasu i siromašne.  Takođe, oni su zabrinuti zbog klimatskih promena izazvanih industrijskom emisijom ugljen-dioksida koje sada prete da ugroze globalni ekosistem i pokrenu masovno odumiranje života na zemlji. Pročitaj više…

Nije sve u ogorčenju, ima nešto i u razumevanju

Partija ruskog ruleta koju je nedavno odigrao i „preživeo“  grčki premijer Jorgos Papandreu najavivši referendum na kome bi se građani Grčke izjasnili o  prihvatanju paketa „šargarepa“ skupa sa neizbežnim  paketom „štapova“ je kako se ubrzo ispostavilo  bio  samo lukavi blef i manevar za unutrašnju političku upotrebu.

Ipak, ono što je ovom jednodnevnom avanturom nesumnjivo   razotkrio i učinio očiglednim  jeste  panični strah od demokratskog izjašnjavanja u najčistijoj i autentičnoj demokratskoj formi, formi referenduma. Pročitaj više…

Sirota demokratija

Sve nešto čitam ta istraživanja javnog mnenja ne bih li u njima našao šta naša javnost uopšte  misli i oseća  o demokratiji. Živo me zanima jer stičem utisak iz priče sa običnim svetom,  da bi rezultati tog istraživanja bili istinski  poražavajući. Čuvanje skromnih tekovina demokratije  je prepušteno  predstavnicima koji su od demokratije napravili farsu.  Kao posledicu ove farse  gledamo opšti  otklon od demokratije i narastanje  antidemokratskog sentimenta. Ljudi prosto više ne žele ni da čuju za demokratiju a kamoli  da se za nju bore, utvrđuju je i brane.

Blago li je nama.

Beseda o demokratiji, civilizaciji i kulturi- Borislav Pekić

Šta je  bilo sa  demokratijom?-Vladimir  Milutinović

Post Navigation

%d bloggers like this: