промена идеја!

Archive for the category “(Re)akcija”

U slavu dokolice

Postoji saglasnost u našem društvu da radimo  malo i da je potrebno da promenimo radne navike i  radimo više. Političari, biznismeni, tajkuni, profesori, mediji , sveštenici, očevi i oci ne propuštaju priliku da istaknu  kako je uzrok slabih rezultata i opšteg neuspeha  slabo zalaganje i ukorenjene loše navike.  Najčešći recept koji nam prepisuju afirmisani  zapadnjački  doktori za uspeh je takođe  više rada. Čitava kampanja, s desna, s leva , iznutra i izvana će i ovde pre ili kasnije uroditi plodom i dovesti do preispitivanja odnosa prema radu, a posledično i do više uspeha.  Nije isključeno da će nas to dalje odvesti u  preispitivanje samog uspeha.

Evo zato,  prevencije radi i u susret Međunarodnom prazniku rada, odlomka iz  eseja Bertranda Rasela U slavu dokolice ( In Praise of Idleness) koji za promenu promoviše vrline dokolice. Pročitaj više…

Klimatski rulet

Ako nešto obeshrabruje u pogledu sposobnosti ljudskog društva  da kolektivno i brzo odreaguje na promene u okruženju onda je to debata o globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Dok se  polemiše o promenama, promene se dešavaju . Dobar primer za ovo je sudbina ostrva u Bengalskom zalivu koje je do nedavno  bilo  predmet decenijskog teritorijalnog sporenja između Indije i Bangladeša. Dok su se dve države sporile, ostrvo je  potonulo. Uzbekistanski  i Kazahstanski ribari  su se sporili oko granice na Aralskom jezeru, sve dok se  jezero nije pretvorilo u pustinju. Psi laju, karavani prolaze, teško da će ishod  klimatske debate predstavljati  izuzetak. Ipak  evo nekoliko karakterističnih učesnika ove  debate o tome jesu li klimatske promene mit ili naučna činjenica: Pročitaj više…

Ugao letenja u nebesa

Zakasneli prilog  povodom pedesetogodišnjice prvog uspelog bekstva  sa  Zemlje.

Kod Poslednje šanse u Breton Vudsu

ilustracija / philipolippi via toonpool

U Breton Vudsu (Nju Hempšire, SAD)  se upravo  održava (8-11 aprila 2011) konferencija koja u ovom trenutku ne privlači previše medijske pažnje, ali koja ima potencijal da uđe u udžbenike kao važan  istorijski događaj čiji će se  krajnji  dometi tek vrednovati. Breton Vuds, mesto u kome je održana čuvena konferencija 1944. godine na kojoj je uspostavljena globalna finansijska arhitektura na ruševinama Drugog svetskog rata i Velike Depresije, u kom su osnovani MMF i Svetska banka, je ponovo mesto susreta arhitekata globalnih finansija u pokušaju postavljanja  temelja novog globalnog poretka na ruševinama poslednje  finansijske krize.  Inicijator, organizator  i sponzor ove konferencije je poznati milijarder, filantrop i finansijski špekulant Džordž Soroš .

Soroš,  koga zbog njegove kontroverzne uloge u demontiranju istočnog bloka i raspadu Jugoslavije zovu još i nekrunisanim kraljem istočne Evrope iako  u poznim godinama (81) ne odustaje od agende zbog koje ga teoretičari zavere smatraju  izvršiocem  vlade u senci tzv.  Novog svetskog poretka. Pročitaj više…

Radioaktivno sunčanje

Od početka krize u NE Fukušima se u svim fazama ovog akcidenta koji traje već petnaestak  dana, na vodećim  medijima  pojavljuju razni lobisti i tzv. eksperti koji iz trenutne situacije pokušavaju da izvuku nešto pozitivno i umire javnost, tj. umanje potencijalnu štetu svojim poslodavcima. Svet se tako okreće, računam, svi su valjda u stanju da prepoznaju plaćenika, nekoga ko je zadužen da beskrupulozno štiti  interese kapitala.  U ovoj  prljavoj igri nema pravila, javnost se obmanjuje,  dovodi u zabludu u pogledu realne situacije i igra se na površnu pažnju publike koja neće primetiti kako već sledećeg dana situacija menja i  svi izneti argumenti i tumačenja padaju u vodu i tope se baš kao i reaktori Fukušime. Pročitaj više…

Sumrak u zemlji crnog zlata

Toliko medijskog prostora je utrošeno poslednjih meseci na otkrića Vikiliksa da javnost nije ostala uskraćena ni za najobičnije trivijalnosti i intrige koje su isplivale u tajnim diplomatskim depešama, ali zato najopasnija, najkrupnija i najstrože čuvana tajna koja je isplivala pre par dana je  izazvala  slab odjek u svetskim, a gotovo nikakav u domaćim medijima. Eto dobrog povoda da  kao bloger konkurišem za krišku novinarskog hleba i okušam se u pružanju odgovora na pitanje kako je to  moguće i zašto je informacija koju su domaći mediji bukvalno prespavali toliko važna. Pročitaj više…

Ravnodušnost je najgore stanovište

Sve se okrenulo naopačke, živimo u  vremenu u kom studenti   prose  za šaku bodova ispred  zgrade Vlade, radnici čuvaju nepostojeća radna mesta i mole za neuplaćen staž, održavajući  status quo   a ljudi u pristojnim godinama   poput Žak Freska(93) , Manfreda Maks  Nifa (79) i  Stefana Hesela (93) nemaju nameru  da se pomire sa postojećim stanjem stvari i žele da korenito menjaju svet.  Naš kandidat za Nobela nam usput poručuje da ga budućnost ne interesuje … jer njega u  toj budućnosti  neće biti (!?)

Ravnodušnost je najgore stanovište (citat  iz manifesta  S. Hesela Pobunite se! ) Pročitaj više…

Bacimo svetla daleko!

Puno se govorilo i pisalo prethodnih godina o Strategiji za smanjenje  siromaštva u Srbiji koja se odnosila na period 2003-2009 godine i imala za cilj da prepolovi siromaštvo u Srbiji tj. da od milion građana (oko 14%) iz 2002. godine  koji žive u uslovima apsolutnog siromaštva  taj broj svede na 500.000 (oko 7%).

2007. ili dve godine pre roka, plan je zvanično ostvaren.

Novi podaci pokazuju da  su efekti ove strategije relativni  i kratkotrajni, siromaštvo se povampirilo.  Od 2008. godine je zabeležen trend porasta broja stanovnika koji žive ispod egzistencijalnog minimuma i on je u godini koja se završava dostigao 720.000 ili približno 10% od ukupnog broja stanovnika.  U 2010. godini novih 60.000 stanovinka je palo u apsolutno siromaštvo što je populacija jednog  grada poput Kraljeva, Valjeva, Užica, Sremske Mitrovice ili Novog Pazara. Još uvek nema realnih nagoveštaja da ovaj trend može da se uspori ili preokrene u naredne dve godine što praktično znači da ćemo stići tamo odakle smo i pošli 2002.godine i nastaviti da se vrtimo u začaranom krugu bede i siromaštva. Pročitaj više…

Jedno NE, menja sve!

Kad čovek ostane bez zaposlenja, ostane bez redovnih prihoda ali i  bez identiteta. Postane društveno beskoristan i  potencijalno štetan.  Prijatelji simptomatično ćute, bližnji postaju daljnji. Topi se podrška i to polako počinje da pecka, pa da svrbi sve dok ne počne da boli. Hrana presedne, imunitet opadne, a onda  udari depra.  Skup različitih simptoma upućuje na tešku apstinenacijalnu krizu koja se javlja  usled naglog prestanka višegodišnjeg konzumiranja gradskog prevoza, kancelarije, kompjutera, suvih sendviča, kofeina… Ali to je tek  prva faza odvikavanja. Pročitaj više…

Događaj

Da bismo jedan Događaj mogli da posmatramo i kvalifikujemo, moramo da  imamo dovoljno pouzdanih  informacija o tom Događaju ali i uspostavljen jasan kategorijalni sistem vrednosti koji nam jednako kao i informacije predstavljaju okvir iz kog izlaze sudovi i kvalifikacije da li je i zašto je nešto dobro ili loše po nas kao individue ili po društvo u celini. Pročitaj više…

Post Navigation

%d bloggers like this: