промена идеја!

Archive for the category “(Re)akcija”

Ko je Matiće izbacio iz stana?

Matići su naočigled  javnosti  izbačeni iz stana u kom su poslednjih 11 godina živeli. Neko ih je izbacio iz njihovog doma ali ko?  Sudija? Nije…on je samo radio svoj posao i u skladu sa zakonskim ovlašćenjima  i  praksom doneo rešenje.  Advokatica? Takođe nije,  ona je  samo branila svoja prava i vešto koristila mogućnosti koje joj pruža pravni sistem.  Policija? Ne policija takođe nije izbacila Matiće iz doma, policiji  je to naložio sud i njihovo je samo da omoguće izvršenje. Tako dolazimo do nejasne situacije jer nema nikoga da istupi i kaže JA SAM TAJ; JA SAM OSTAVIO TE  LJUDE BEZ KROVA NAD GLAVOM I POSLAO IH NA ULICU; PRIHVATAM ODGOVORNOST I SADA IDEM  KUĆI, DA VEČERAM I SPAVAM SNOM PRAVEDNIKA.

Izbacili su ih svi zajedno igrajući svoje uloge u sistemu, a sistem ko sistem bez imena i prezimena nema  ni savesti koja bi ga mučila svojim prigovorima.

Savest je tako  umirena svima, ali to nije od velike pomoći Matićima jer evo već danas za njih počinje jedan bitno drugačiji život, život izvan  doma.  Nepravda, nesigurnost, strepnja, zima…i jedina izvesnost da povratka nema.

Nama, ostalima u tom zamišljenom sistemu preostaje  da izrazimo moralnu osudu  i upravo to je i uradila jedna majka  koja je zbog izrečenog  SRAM TE BILO! upućenog policajcu završila u marici. To ga  je očigledno  zabolelo i naljutilo , to SRAM TE BILO!  jer budi savest i poziva na odgovornost čoveka  u tom policajcu.  Uniforma, značka, pendrek i šapka gube moć zaštite kada se suoče sa prstom javnosti i prigovorima nemirne savesti . Nekoliko maloletnih drugova i drugarica iz škole, jedna majka  i  nekoliko upornih  aktivista pokreta 99%  su juče u jednom uspeli a to je da zagrebu, ogole  ljušturu  sistema i  pokažu njegovu  neljudsku  stranu.

U nedostatku pravnih lekova za očiglednu nepravdu ono što se može je moralni pritisak i suočavanje sa prstom javnosti  onih koji „samo rade svoj posao“ zaklanjajući se sistemom. Neko će s pravom prigovoriti da to nije dovoljno da pravda bude zadovoljena, i nije, ali  snagu ove poluge ne treba potcenjivati.

Neki policajci u Španiji su nedavno otkazali poslušnost sistemu i  izjasnili se da više  nisu u stanju  da izvršavaju prinudna iseljenja. U njima je prevagnuo čovek nad podanikom i to vraća nadu.  U Španiji je, inače,  od početka  krize 400 hiljada  ljudi prinudno iseljeno! Koliko potresa kao ovaj jučerašnji  smo mi spremni da podnesemo? Ili ćemo nakon  izbacivanja nekoliko porodica na ulicu potonuti u ravnodušnost!?

Postoje zakoni koji imaju veću težinu od onih pisanih ljudskom rukom, na nama  je da procenimo kada ćemo se povinovati zakonu a kada ćemo slušati isključivo nalog sopstvene savesti i uzdići je iznad  pisanog zakona.

Ljudska savest će  jednom doći  u otvoreni sukob sa zakonom, a možda je to i jedini način da se okonča ovo moralno ludilo koje traje već predugo.

Advertisements

Strogo kontrolisani autobusi

O Bus Plus režimu  ste se već  dovoljno načitali ovih dana, a možda ste maltretman i lično doživeli  pokušavajući da se kroz „tačkastu kontrolu“ prevezete s kraja na kraj grada.  Sve rečeno i napisano je dovoljno da se bajsom uputim na građanski protest  grupe 99% koji je ovim povodom zakazan u ponedeljak u 18.30h na Zelenom Vencu. Ipak dodao bih još ponešto što,  čini se, javnosti u ovom slučaju  promiče.

Ne radi se tu  samo o slučaju Bus Plus i problemima javnog prevoza u Beogradu, ne radi se samo o problemima stanovnika prestonice, ne radi se o onima koji na posao idu autom ili isključivo  o onima koji moraju da koriste javni prevoz, takođe ne radi se samo o onima koji uredno plaćaju kartu  ili o onima koji se voljno i nevoljno švercuju.

 Radi se o svima nama zajedno,  uključujući tu  i kontrolore privatne firme i komunalne policajce,   i važno  je da to blagovremeno shvatimo.

Radi se o ataku na opšte dobro  koje se našlo na putu  povezanih  interesa privatnog kapitala  i političke klase, a to bi trebalo da se tiče i onih koji ne žive u Beogradu i onih koji ne koriste javni prevoz jer će oni sigurno biti sledeći.  I njima će neko  drugo opšte dobro važno za kvalitet  života u njihovim zajednicama  i egzistenciju biti oteto/privatizovano i stavljeno u funkciju pravljenja enormnih profita.  I njima će neko uslovljavati i ograničavati pristup nečemu bez čega se ne može,  a oni će biti očajni ali  nemoćni da nepravdu spreče. Takvih primera je sve više.  Ugroženo opšte dobro je  reka Ibar na kojoj se planira izgradnja dvanaest (!?) hidorcentrala, reka Lim takođe, obradivo zemljište koje se priprema za prodaju strancima; izvorišta vode koja su već prodata i javni vododvodi, javna  preduzeća i službe  kojima takođe sledi privatizacija.   Faza 2 je uvod u kompletnu rasprodaju, a na nama je da odredimo šta je to što pripada svima , nije na prodaju i ne sme biti prepušteno zakonitostima  pijace.

Efekti rasprodaje javnih dobara koja predstoji  će, sasvim izvesno biti još dramatičniji i teži u odnosu na posledice pljačkaške  privatizacije društvenih preduzeća  koja je iza nas. Jedini način da se izbegne ova  nevesela perspektiva daljeg propadanja, siromašenja  i ponižavanja jeste zajednički otpor i briga za opšte dobro čiji smo mi samo  korisnici  a koje suštinski  pripada generacijama koje tek dolaze.

U pitanju je, ako ovako  stvar posmatramo, budućnost. Ima li većeg uloga od toga!? Budućnost u kojoj je moguće da  komunalnim otpadom upravlja mafija , kao  u Italiji… a u privatnim zatvorima robijaju  zatvorenici u skladu s načelima „ekonomske efikasnosti“ kao u Americi… ili se zakonom zabranjuje  prikupljanje  kišnice kao u Boliviji.

Preterujem? Da čekamo još malo ili…!?

Nije sve u ogorčenju, ima nešto i u razumevanju

Partija ruskog ruleta koju je nedavno odigrao i „preživeo“  grčki premijer Jorgos Papandreu najavivši referendum na kome bi se građani Grčke izjasnili o  prihvatanju paketa „šargarepa“ skupa sa neizbežnim  paketom „štapova“ je kako se ubrzo ispostavilo  bio  samo lukavi blef i manevar za unutrašnju političku upotrebu.

Ipak, ono što je ovom jednodnevnom avanturom nesumnjivo   razotkrio i učinio očiglednim  jeste  panični strah od demokratskog izjašnjavanja u najčistijoj i autentičnoj demokratskoj formi, formi referenduma. Pročitaj više…

Sirota demokratija

Sve nešto čitam ta istraživanja javnog mnenja ne bih li u njima našao šta naša javnost uopšte  misli i oseća  o demokratiji. Živo me zanima jer stičem utisak iz priče sa običnim svetom,  da bi rezultati tog istraživanja bili istinski  poražavajući. Čuvanje skromnih tekovina demokratije  je prepušteno  predstavnicima koji su od demokratije napravili farsu.  Kao posledicu ove farse  gledamo opšti  otklon od demokratije i narastanje  antidemokratskog sentimenta. Ljudi prosto više ne žele ni da čuju za demokratiju a kamoli  da se za nju bore, utvrđuju je i brane.

Blago li je nama.

Beseda o demokratiji, civilizaciji i kulturi- Borislav Pekić

Šta je  bilo sa  demokratijom?-Vladimir  Milutinović

Probijanje tišine (nas je 96%)

Ispratio sam  vesti o beogradskom skupu Ujedinjeni za globalne promene  kome sam  prisustvovao i nisam iznenađen pogrešnim  interpretacijama i  reakcijama koje se svode na nipodaštavanje, cinizam i ignorisanje. Kada uzmemo u obzir stanje u domaćim medijima i armiju  spindoktor  komentatora  na internetu jedini pouzdan način da dođete do nekog   utiska  je da po isti  prošetate. Tv ekipe su se promuvavale po trgu ne pitajući nikog ništa, isključile se i  nestale pre nego što je bilo ko stigao da zausti a nekmoli kaže i poruči, a čitajući novinske izveštaje  stekao sam  utisak da su novinari u vreme skupa bili verovatno na porodičnom  ručku ili na imanju u Grockoj.

Zajednička primedba svih  je da nije jasno koje su  to  poruke i zahtevi ovog nevelikog  samoorganizovanog skupa iako su one  jasno artikulisane. Pročitaj više…

Zajedno/Protiv podela (subota 15.10)

U subotu, 15.oktobra , u 7o  država  i  preko 700 gradova sveta obični  ljudi,  iza kojih ne stoji niko, će  izaći na ulice i trgove i  pokazati da postoje, da upoznaju jedni druge i  razgovaraju,  organizuju se  i ujedine oko zahteva da im se vrati ono što im prirodno pripada, a to je  odgovornost i pravo da učestvuju u odlukama koje se tiču njihovih života. Pročitaj više…

Civilizaštvo

Oni koji su u stanju da te ubede   da poveruješ u budalaštine, učiniće te i  kadrim da počiniš  grozote.  Volter

Istorija se često svodi na izvođenje   bilansa o  efektima počinjenog  nasilju u ime nečega ili nekoga, pa se zaključuje da je istorija zapravo istorija nasilja. Naravno, to je grubo uprošćavanje, postoje i lepši, plemenitiji aspekti ljudske  istorije, kojima  se, odnekud, poklanja daleko manje pažnje u školama.  Takvo stanje u izvesnoj meri reflektuje  kolektivno priznanje  i verovanje  da, na kraju,  nasilje  ipak odnosi ključnu prevagu   u definisanju istorijskih tokova, i još  više od toga,  da se nasilništvo  isplati.  Sve dok mi u to verujemo naša  istorija ali i perspektive će obilovati nasiljem.  Istorija sama po sebi  ne ume da promeni kurs, ona će se ponavljati kao pokvarena ploča sve dok se ne umorimo dovoljno i učitamo joj neke  zapostavljene parametre altruizma, empatije, tolerancije, saradnje…. Pročitaj više…

Igračka plačka diskretnih heroja

Ovaj blog nije zamišljen kao ispust za frustracije i banalnost kojom nas svakodnevica inače marljivo zatrpava,  zamišljen je kao dnevnik čuđenja koji otvara više pitanja nego što donosi odgovora i to je granica na kojoj želim da se zadržim i to je ono što smatram da vredi deljenja. Sebe u životu čuvam od gađenja i gnušanja nad onim što jeste, pa se trudim  da od toga zaštitim i one koji ovo čitaju, jer se u to stanje tone kao u živo blato, svakim sledećim trzajem se tone sve dublje. Ipak, realnost ume da ujede  i prenese nam to besnilo i oduzme nam pravo na ćutanje a onda se jednostavno mora reći.

Povod za reakciju koja sledi je ovde. Pročitaj više…

Rđav dužnik i rđavi dugovi

Ako ste i vi Ogorčeni načinom na koji su domaći novinski portali ispratili junski čin  grčke (dužničke) tragedije,  ponavljajući  istrošene stereotipe o rđavom  grčkom karakteru evo objektivnijeg i dubljeg  uvida u rđavo stanje stvari. Dužnik je uvek dužan i ružan, pogotovu ako je pritom i rđav kao što je to Grčka,  ali šta je sa dugovima? Mogu li i oni biti rđavi ?

I zašto su rešenja koja se predlažu u javnosti  rđavija od samog problema?

Ako odvojite sat i petnaest minuta pažnje i pogledate priloženi dokumentarni film, dobićete poštene odgovore na ova pitanja , ali i više od toga, ovaj film donosi i jedan smislen i pravičan  predlog za izlazak iz veoma rđave situacije. Pročitaj više…

Virus globalne neposlušnosti #SpanishRevolution

Povodom  jučerašnjeg hapšenja trojice  vođa hakerske grupe „Anonimni“ Španija, ova grupa je izdala sledeće saopštenje:

Ovo je anonimna poruka Španske revolucije političarima, diktatorima, oligarsima širom planete. Iznenađeni ste globalnom neposlušnošću?  Dozvolite nam da vam pojasnimo vašu složenu poziciju.

Pre nekoliko hiljada godina, ljudska bića su stala na put razvoja. Od tada, naša vrsta je prošla mračni i krvavi put osuđena na život u strahu prouzrokovanim neznanjem.  Znanje, etički i tehnološki razvoj su oduvek bili uslovljeni elitama i njihovim ratovima koji , kao u Orvelovoj metafori, nisu doneli ništa osim održanja vertikalnih i nazadnih socijalnih šema.  Stigli smo u 21.vek naše ere, nakon dva svetska rata, tegleći pretnju međusobnog uništenja nuklearnim sukobima. Najavom „kraja istorije“ od strane vaših ekonomista i intelektualaca, činilo se da je besmislena mogućnost traženja pravednijeg poretka.  Misleći da ste dovoljno usporili razvoj našeg razuma, pustili ste nas da podignemo model razvoja čiji je jedini cilj bio tek da vas učini moćnijim i bogatijim.

Ipak, niste uzeli u obzir da ljudski duh odbija da se večno pokorava.  Dok ste verovali da ćete nas konačno potčiniti koristeći ekonomsku krizu, naša vrsta se razvila ponovo.  Koristeći samo moći kulture i slobode, mi smo drugačije upotrebili tehnološke resurse koji su tvorevina našeg duha a koje ste nam obezbedili da biste nas učinili potrošačima.  Dakle, mi smo unapredili i učinili otpornim naše snage, operacije i efikasnost. Mi upijamo vaše taktike, tehnike i zamisli da stvorimo sopstvene medije, snove i izazove.

Danas, nenasilna revolucija se širi planetom kao izazov vašem ugnjetavanju i pokušaju da nam ukinete slobodu izražavanja.  Konačno,  informacija je doprla do kritične mase, šireći se u brojnim glasovima čije nove želje i potrebe ne mogu biti podmirene važećim poretkom stvari.  Sada fizički i digitalno povezani, mi stvaramo ogromnu kolektivnu svest.  Možda vaši korporativni mediji  ćute o tome što se dešava, ali nas više ne možete izigrati.  Možete privremeno zaustaviti  nekoliko čvornih tačaka ali  se proces preobražaja  nastavlja  nezaustavljivo.  Sada, nije važno koje mere protivmere preduzimate,  što  više nasilja, cenzure i prepreka postavljate  na našem putu , to više otkrivate vaše slabosti.  Sa svakog mesta na Zemlji, sa različitim idejama i u  različitim uslovima,  oduvek su postojali, postoje danas i uvek će postojati muškarci i žene koji se suprotstavljaju nedemokratskim i nepravednim vladama.  Nakon milenijuma patnje, naša vrsta se uspravila i ništa više neće biti isto.  Vaša totalitarna igra se završava.  Ali priča, prijatelji, još uvek nije završena već počinje sada.  Ovde u Španiji, mi ćemo zaposesti ulice i marširaćemo gde god. Zapamtite , promena se dešava, sa vama ili bez vas. Narod ne treba da strahuje od  vlade.  Vlada treba da strahuje od naroda.  Mi smo narod. Mi smo jedini sistem. Mi smo anonimni. Nas je mnoštvo.  Mi ne zaboravljamo. Mi ne opraštamo.  Očekujte nas.

Post Navigation

%d bloggers like this: