промена идеја!

Archive for the category “Novi društveni aktivizam”

Strogo kontrolisani autobusi

O Bus Plus režimu  ste se već  dovoljno načitali ovih dana, a možda ste maltretman i lično doživeli  pokušavajući da se kroz „tačkastu kontrolu“ prevezete s kraja na kraj grada.  Sve rečeno i napisano je dovoljno da se bajsom uputim na građanski protest  grupe 99% koji je ovim povodom zakazan u ponedeljak u 18.30h na Zelenom Vencu. Ipak dodao bih još ponešto što,  čini se, javnosti u ovom slučaju  promiče.

Ne radi se tu  samo o slučaju Bus Plus i problemima javnog prevoza u Beogradu, ne radi se samo o problemima stanovnika prestonice, ne radi se o onima koji na posao idu autom ili isključivo  o onima koji moraju da koriste javni prevoz, takođe ne radi se samo o onima koji uredno plaćaju kartu  ili o onima koji se voljno i nevoljno švercuju.

 Radi se o svima nama zajedno,  uključujući tu  i kontrolore privatne firme i komunalne policajce,   i važno  je da to blagovremeno shvatimo.

Radi se o ataku na opšte dobro  koje se našlo na putu  povezanih  interesa privatnog kapitala  i političke klase, a to bi trebalo da se tiče i onih koji ne žive u Beogradu i onih koji ne koriste javni prevoz jer će oni sigurno biti sledeći.  I njima će neko  drugo opšte dobro važno za kvalitet  života u njihovim zajednicama  i egzistenciju biti oteto/privatizovano i stavljeno u funkciju pravljenja enormnih profita.  I njima će neko uslovljavati i ograničavati pristup nečemu bez čega se ne može,  a oni će biti očajni ali  nemoćni da nepravdu spreče. Takvih primera je sve više.  Ugroženo opšte dobro je  reka Ibar na kojoj se planira izgradnja dvanaest (!?) hidorcentrala, reka Lim takođe, obradivo zemljište koje se priprema za prodaju strancima; izvorišta vode koja su već prodata i javni vododvodi, javna  preduzeća i službe  kojima takođe sledi privatizacija.   Faza 2 je uvod u kompletnu rasprodaju, a na nama je da odredimo šta je to što pripada svima , nije na prodaju i ne sme biti prepušteno zakonitostima  pijace.

Efekti rasprodaje javnih dobara koja predstoji  će, sasvim izvesno biti još dramatičniji i teži u odnosu na posledice pljačkaške  privatizacije društvenih preduzeća  koja je iza nas. Jedini način da se izbegne ova  nevesela perspektiva daljeg propadanja, siromašenja  i ponižavanja jeste zajednički otpor i briga za opšte dobro čiji smo mi samo  korisnici  a koje suštinski  pripada generacijama koje tek dolaze.

U pitanju je, ako ovako  stvar posmatramo, budućnost. Ima li većeg uloga od toga!? Budućnost u kojoj je moguće da  komunalnim otpadom upravlja mafija , kao  u Italiji… a u privatnim zatvorima robijaju  zatvorenici u skladu s načelima „ekonomske efikasnosti“ kao u Americi… ili se zakonom zabranjuje  prikupljanje  kišnice kao u Boliviji.

Preterujem? Da čekamo još malo ili…!?

Post Navigation

%d bloggers like this: