промена идеја!

Erih From o revolucionarnom karakteru

Revolucionarni karakter nije ličnost koja učestvuje u revolucijama.

Drugo što revolucionarni karakter nije, malo je složenije. Revolucionarni karakter nije buntovnik. Šta podrazumevam pod tim? Definisao bih buntovnika kao ličnost čija duboka ogorčenost autoritetom proizilazi iz činjenice da nije cenjen, voljen, prihvaćen. Buntovnik je onaj koji želi zbaciti autoritet zbog svoje ogorčenosti i, kao rezultat toga, učiniti sebe autoritetom umesto onoga kojeg je zbacio.

Postoji još nešto što revolucionarni karakter nije, a složenije je od pojma buntovnika: on nije fanatik.

Revolucionarni karakter je onaj koji se identifikuje sa čovečanstvom. On takođe ima duboko “poštovanje prema životu”, da upotrebimo izraz Alberta Švajcera, duboku sklonost i ljubav za život. Istina je da se držimo života a borimo protiv smrti, onoliko koliko smo poput svih drugih životinja. Ali držati se života znači nešto sasvim različito od ljubavi prema životu.

Revolucionarni karakter misli i oseća u onom što bismo mogli nazvati “kritičkim raspoloženjem” – u kritičkom ključu, da upotrebimo simbol iz muzike.

Kritičko raspoloženje  je raspoloženje u kojem je osoba osetljiva na kliše, ili takozvani zdrav razum, onaj zdrav razum koji ponavlja i ponavlja iste gluposti koje imaju smisla samo zato što ih svi ponavljaju.

Uz to što je kritički raspoložen, revolucionarni karakter ima poseban odnos prema moći. On nije sanjar koji ne zna da moć može ubiti, prisiliti i izopačiti. Ali on ima poseban odnos prema moći u drugom smislu. Za njega moć nikada ne postaje sveta, ona nikada ne preuzima ulogu istine ili morala dobrote.

Revolucionarni karakter je kadar reći “Ne”. Ili, drugačije rečeno, revolucionarni karakter je ličnost koja je kadra biti nepokorna.

Poslušnost nije patriotizam

Revolucionar, u ovom smislu, je čovek koji se emancipovao od vezanosti za rodnu grudu i krvne veze, od majke i oca, od posebne lojalnosti državi, klasi, rasi, partiji ili religiji.

Revolucionarni karakter je humanista utoliko što u sebi oseća čitavo čovečanstvo i ništa ljudsko nije mu strano.

On voli i poštuje život.

On je skeptik i čovek koji ima vere. On je skeptik zato što sumnja u ideologije kao u ono što služi za prikrivanje nepoželjne stvarnosti.

On je čovek od vere zato što veruje u ono što potencijalno postoji, iako još nije rođeno.

On može reći “Ne” i biti nepokoran, upravo zato što može reći “Da” i pokoravati se svojim pravim, vlastitim principima.

On nije polusvestan nego potpuno svestan lične i društvene stvarnosti.

On je nezavisan; ono što jeste duguje vlastitom naporu; on je slobodan i nikome nije sluga.

Ovaj sažetak mogao bi navesti na pomisao da je ono što sam opisivao mentalno zdravlje i voljnost, a ne pojam revolucionarnog karaktera.

 To je, uistinu, opis umne, žive, mentalno zdrave osobe.

Ja tvrdim da je zdrava osoba u bolesnom svetu, potpuno razvijeno ljudsko biće u osakaćenom svetu, potpuno osveštena osoba u napola razbuđenom svetu – baš revolucionarni karakter.

Jednom kad svi budu svesni, proroci i revolucionarni karakteri neće možda više ni postojati – postojaće samo potpuno razvijena ljudska bića.

Odlomci eseja Revolucionarni karakter Eriha Froma (u celini čitaj  ovde)


Advertisements

Single Post Navigation

8 thoughts on “Erih From o revolucionarnom karakteru

  1. Povratni ping: Psihologija oko nas 6 | Zločesta strana psihologije | Zlihologija

  2. Kako me ovo podseca na Sartra i njegovu viziju angazovanog intelektualca. A bas sam jutros nesto razmisljao o njemu, sa namerom da procitam uskoro neki njegov esej.

  3. Fromov revolucionarni karakter je postao živ i manifestovao se na ulicama tokom globalnog protesta 2011. Sada je pravo vreme za čitanje i podsećanje jer recimo u IMATI ILI BITI (1976) on sa čudesnom preciznošću pogađa bit novonastalog trenutka.
    Kada je Sartr umro kažu da je Francuska izgublia kompas, nadajmo se da svet ponovo zauzima humanistički kurs koji su njih dvojica ucrtali.

  4. Svaka cast na izboru textova…

  5. Jaćim Milunović on said:

    Oh, kako se prepoznajem, ili samo laskam onom dobrom u sebi?
    Živeo sam čekajući i pomalo radeći na tome da dođe vreme za ostvarivanje ovakvih ideja.
    Veliki sam egoista, hoću da doživim promene.

    • Upravo to! Prava reč je prepoznavanje. Neobično veliki broj pregleda ima ovaj članak.
      Izgleda da nismo sami, prepoznaju se i drugi 🙂
      pozdrav

  6. LEPTIRI I ATEISTI UMIRU ZA BOŽANSKU LJEPOTU SVIJETA /ĐIM MORISON/

  7. Citajuci komentare, vidim da niko nezna pravi uzrok raspadanja Jugoslavije. Pravi uzrok jeste sto drustveni sistem – socijalizam bio je pogresan, isto kao sto je pogresan i sadasni sistem- kapitalizam. Greska je u tome, sto kada nova vrednost- profit prisvaja samo jedan cinitelj rada, u slucaju socijalizma trud /radnici/, a danas pare /gazde/, dolazi do razdvajanje /raslojavanje/ na siromasne i bogate i izmedzu lude i izmedzu drzave. Evo malo vece objasnjenje. Kapitalizam kao sistem, nije u krizi. Za uslove koje vladaju, a to su: robno – novcane odnose, kapitalizam pretstavlja nuznost, drugi izbor nema. Pojave drugaciji sistemi, su pogresan izbor. Problem je u tome, sto kapitalizam sve do danas nije uspeo da shvati, zbog cega rezultat njegovog funkcionisanja je: krize, ratovi, siromastva, bezposlica i druge posledice. To ne znaci, da kao sistem nevalja, pa treba ga srusiti, on jeste rusljiv kada radi na taj pogresan nacin, ali kada se uzme predvid nejgova nuznost onda ta rusljivost se odnosi na popravljanje. Za dobijanje saznanje, gdje se nalazi uzrok, /greska/ najsrecnija okolnost je desavanje pojave socijalizma. Ovaj sistem imao je za cilj da srusi kapitalizam. Sama cinjenica sto nije doslo do toga, a mnogo brzo srusio se je sam, to je dokaz-cinjenica da je bio pogresno ustrojen, tacnije njegova ideologija je bila pogresna. Kada vidimo rezultate njegovog funkcionisanja, koi baziraju na ideologije, a to je: da samo trud /radnici/ stvaraju novu vrednost /profit/ i oni treba da je prisvoje, proizislo je neprestanno povecavanje kupovne moci /potraznja/, a opadanje moci cinitelja rada- pare da stvori proizvode i usluge kao ponudu, koje odgovaraju takvoj potraznji. Zbog toga imali smo miliunsku inflaciju. Kada se uzme predvid, kakva je situacija danas, kada ideologija sadasnjeg kapitalizma tvrdi da novu vrednost – profit stvaraju samo pare /gazde/, a rezultat je smanjena kupovna moc /potraznja/, a cinitelj rada – pare, stvara proizvode i usluge sve vise i vise, koje ne odgovaraju prisutnoj potraznji. Ovo nam jasnije pokazuje, da taj nacin prisvajanja profita, samo od jednog cinioca rada je gresan. Taj nacin ne odgovara realnosti stvaranja profita, u socijalizmu se stvara manjak ponude, a u sadasnjem kapitalizmu visak ponude. Kada se taj manjak ili visak ponude poveca do granice izdrzlivosti, posle nje nastupa kriza. Prema tome, iz ova dva primera, slobodno i tacno moze se utvrditi saznanje /zakljucak/,a to je: Ako zelimo da se ostvaruje razvoj, on se nalazi u raspodeli profita /u slucaju zagube i zagube/ izmedzu cinioci rada, a to su: trud /radnici/ i pare /gazde/. Oni su zasluzni za stvaranja tog profita. Stvaranje profita je vezano sa ulogom koji ima vrednost, sa koim se ulazi u rad. Za gazde to je ulozene sopstvene i kreditne pare u proseku, a za radnike ulozeni trud u vrednost ostvarene place /neto placa/, za oba cinitelja na nivou obracunskog perioda. I gazde i radnike mogu da se nadzu u dvojnu ulogu, da imaju ulog i u vidu pare i u vidu truda.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: