промена идеја!

Sajmon Kričli: Neočekivana moć političke mašte

via Adbuster#99:Big Ideas 2012

autor članka je Sajmon Kričli , profesor filozofije u Njujorku i autor desetak knjiga.

Svedoci smo dramatičnog razvoda između politike i moći. Mnogi građani još uvek veruju da državna politika poseduje moć. Oni veruju da vlade, izabrane kroz parlamentarni sistem, predstavljaju interese onih koji su ih izabrali i da su vlade u stanju da proizvedu efikasnu, progresivnu promenu. Ali one to nisu i one to ne mogu.

Mi ne živimo u demokratiji, već u plutokratiji,  vladavini  bogatih. Korporativna elita uživa  ekonomsku nadmoć lišenu političke odgovornosti.  Tokom poslednjih decenija,  zbog  gledanja kroz prste i složene prirode političke klase, Zapadni svet je postao vrsta  udruženja korporacija povezanih novcem koje služe isključivo interesima svojih poslovnih lidera i akcionara.

Ovakav raspored snaga doveo je do veoma gadnog i rastućeg jaza između superbogatih i nas ostalih.  Državna politika na Zapadu je tokom poslednje četiri decenije postala mašina za kreaciju nejednakosti patinirana ideologijom sve bljutavijeg narcizma.  Kao što je kriza Evrozone nesumnjivo pokazala, državna politika služi  interesima kapitala u formi međunarodnih finansija koji uzima ljudski danak koji ni Marks nije mogao da zamisli u najmračnijim  snovima.  Bez obira na patnju i proteste naroda, „mora se“ voditi računa da se bankari ne uznemire. Ko zna, možda nam i kreditni rejting opadne.

Vreme je da se politika otme od političke klase kroz konfrontaciju sa moćima finansijskog kapitala. Ono što je tako inspirativno u različitim društvenim pokretima  a što olako svodimo na Arapsko proleće je  hrabra odlučnost da se povrati autonomija i pravo na  političko samoopredeljenje.  Zahtevi demonstranata na Tahriru  i drugde  su zapravo veoma klasični,  oni odbijaju da žive u autokratskim diktaturama poduprtim od strane interesa kapitala sa Zapada, korporacija i lokalne korumpirane elite.  Oni žele  da povrate vlasništvo nad sredstvima proizvodnje, kroz nacionalizaciju glavnih industrijskih sistema.

Razni pokreti na severu Afrike i Bliskom istoku ciljaju isto, autonomiju.  Oni zahtevaju kolektivno vlasništvo nad prostorom u kom žive, rade, misle i razonode se. Da budemo načisto: demokratija nije sve što oni zahtevaju, oni traže socijalizam, a taktike koje su razvijene za postizanje ovog cilja su u osnovi  anarhističke.

Među zapadnim političarima je odomaćen jedan blagonaklon i očinski odnos prema ovim protestima, koji pretpostavlja da oni žele ono što narodi na Zapadu već imaju a to je  uglađeni režim  liberalne  demokratije i neoliberalne ekonomije. Upravo suprotno, pokreti na severu Afrike i Bliskom Istoku su  pre dobar uzor i  primer za evropska i severnoamerička društva  da je drugačiji način razumevanja i uređivanja društvenih odnosa ne samo moguć, već i izvodljiv.

Političari na Zapadu imaju razloga za strepnju, veliku strepnju.  Vreme ističe. Svedoci  smo pojave koherentnih, odvažnih i jasnih pokreta u našim društvima koji odbacuju  razvod politike i moći i koji nastoje da povrate politički uticaj kroz nove forme političkog aktivizma.

Upravo u ovom duhu želim da odam priznanje i čestitam demonstrantima na Volstritu  i  srodnim pokretima širom sveta.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Predviđati  budućnost je nezahvalno, ali mislim da ulazimo u period velikih društvenih dislokacija koje sa sobom nose bezbroj rizika, dijalektičke inverzije, poraze, opasnosti, lažna svanuća  i lažne poraze.  Ali takođe verujem da svi polako dolazimo do moćnog i jednostavnog  saznanja  da ljudska bića koja zajedno, nenasilno  i složno deluju  mogu učiniti bilo šta i da ih  u nameri ništa ne može zaustaviti.

Nešto se dešava. Nešto se menja u odnosu politike i moći. Mi ne znamo kuda to vodi, ali četiri decenije star ideološki konsenzus koji je omogućio stvaranje groteskne nejednakosti je slomljen, i sve  i svašta je odjednom postalo moguće.  Ono što nam je potrebno je solidarnost, upornost i beskrajno iznenađujuća moć političke mašte.

Advertisements

Single Post Navigation

6 thoughts on “Sajmon Kričli: Neočekivana moć političke mašte

  1. Bojim se da je istorija pokazala da se svako razresenje, pa i bilo kakav oblik dugotrajne ili kratkotrajne „revolucije“ vrsi katarzom u krvi. Ne bih volela da se odnosi snaga i reaktivacija vrednosti izvrsi na takav nacin, no…ko sto kazes, svasta je moguce.

    • Da, često se u analitičkim tekstovima današnje okolnosti porede sa okolnostima koje su vladale pred Drugi svetski rat.

      Svet se ove godine ukrcao u Marksovu „lokomotivu istorije“ i već su se manifestovali različiti načini razrešenja nastale nužnosti.

      Opcija 1: London – teror i divljanje grupa i grupica nad društvom bez ideoloških predznaka.
      Opcija 2. Bujanje ultra-desničarskih pokreta širom Evrope.
      Opcija 3: Španija i Izrael- stotine hiljada ljudi na ulicama i trgovima u mirnim građanskim protestima za socijalnu pravdu.
      Opcija 4: Grčka i Italija u kojima je sve to izmešano uz povremeno ispade ultra-levo i ultra-desno.

      I sve se odvija kao u čuvenoj kletvi : „Dabogda živeli u zanimljiva vremena!“ u isto vreme je sve zanimljivo ali i zlokobno, i nosi u sebi i nadu ali i strah. Treba se čuvati podela i čuvati razum dok se ne prebrodi, a opet biti aktivan i ne zatvarati oči pred onim što se dešava.Eh!

      • „Ako želiš da vidiš budućnost pogledaj u istoriju.“

        Ljudi su uvek isti kroz sve epohe. U sličnim okolnostima reaguju isto. Uvek je bila i biće mala grupica koja sebe smatra privilegovanom i zbog toga stalno smišlja nove nečine (siteme kao što je: robovlasnički, zatim, feudalni, monarhija, demokratija, kapitallizam, socijalizam, komunizam, pa opet kapitalizam…) da upravlja i iscrpljuje široke narodne mase zarad svoje koristi.

        Uvek im je kroz istoriju i u uspevalo da u nekom periodu i drže masu u stegnutu u svojoj šaci sve dok ne postanu previše pohlepni i oduzmu ljudima i posledji razlog da sve to trpe, steraju ih u ćošak, a ljudsko biće zarobljeno je najopasnije biće na planeti. Na žalost ili na sreću mislim da ćemo svi biti svedoci velikih promena i prevrata od kojih će nam se krv lediti u žilama isto kao što se i našim dekama i bakama ledila u jednom od sad već mnogih ratoava koje su preživeli.

        Inače sjajan tekst! Svaka čast autoru.

        • Istina, mnogo toga se ponavlja, svaka društveno ekonomska formacija se razvija, dostiže vrhunac, istovremeno stvarajući protivrečnosti koje je vode u propast (dijalektički materijalizam).
          Ipak, savremeni klimaks treba stepenovati u odnosu na sve prethodne, jer po prvi put nije u riziku samo poredak, društveno-ekonomska formacija, u pitanju je i opstanak prve globalne civilizacije. Ako tome dodamo i krizu životne sredine i celokupnog živog sveta na planeti, stvari izgledaju i rđavije od svega što je već bilo.
          Možda nas ta opšta nevolja i pretnja na koncu, okrene jedne prema drugima umesto jedne protiv drugih. E, to bi bilo nešto novo,
          Dosta je bilo ratovanja.

  2. opcija 5: veliki rat izazvan da bi se raja manula čorava ravolucionarna posla i preusmerila svoj gnev sa pravih krivaca na nekog imaginarnog neprijatelja (u stvari istu takvu raju sa druge strane žice)
    po meni, najverovatnija opcija.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: