промена идеја!

Imanuel Volerstin o procvatu antisistemskih pokreta širom sveta

Odlomak iz posebnog predavanja američkog sociologa i istoričara  Imanuela Volerstina o paradigmatskoj promeni i   značaju pokreta Okupirajmo Volstrit i vezi sa sličnim pokretima  od ’68. do danas. U celosti se može pogledati ovde (predavanje)  i ovde (diskusija).

* * *

Ono što znamo o sistemima, a naučili smo prvenstveno od naučnika koji su se bavili izučavanjem kompleksnih sistema da svi sistemi od čitavog univerzuma do subatomskih sistema pa i  društveno istorijskih, imaju svoj životni vek i da ne traju večno. Oni se pojavljuju u određenim okolnostima i potrebno je objasniti kako do  nastanka dolazi, oni zatim imaju pravila koja upravljaju životom sistema sve dok ne otpočne proces koji se ne može zaustaviti a koji vodi sistem sve dalje od  ravnotežnog položaja. U jednom trenutku sistem se toliko udalji od ravnotežnog položaja da ga je nemoguće u taj položaj  povratiti i tada otpočinje bifurkacija (račvanje). Tokom bifurkacije sistem je u strukturnoj krizi, u krizi u kojoj je jedina izvesnost da sistem neće preživeti. Svrha bifurkacije je da se iznađu nove mogućnosti za stabilizaciju novog drugačijeg  sistema. Struje  su različite i nemoguće je predvideti koja od njih  će odneti prevagu.

 I upravo to nam se dešava od 1968. godine kapitalistička ekonomija i savremeni globalni  sistem su u strukturnoj krizi.  Mogao bih naširoko da vam objašnjavam kako smo u tu strukturnu krizu zapali ali mi je potrebno vreme i ne želim da trošim previše vremena na to u ovom trenutku. Ali počnimo od strukturne krize.

Šta se dešava u strukturnoj krizi?

Pre svega , strukturne krize se ne dešavaju tokom jednog dana, godine ili decenije one traju po pedeset, sedamdeset godina, i procesi bifurkacije se odvijaju sve do momenta pucanja i konačnog prevladavanja jedne od struja. Da bih lakše opisao te struje  ja imam običaj da nazovem jednu  od alternativnih struja Duh Davosa (prim. Svetski ekonomski forum), a drugu Duh Porto Alegrea (prim. Svetski društveni forum). Čemu ovo poređenje?

Šta je kapitalistički sistem u svojoj suštini, koja su mu svojstva ? To je hijerarhijski, eksploatatorski i polarizujući sistem. Tokom petsto godina postojanja jaz između ljudi na vrhu sistema i na dnu sistema je sve veći i veći, na svaki način. I konačno, mi počinjemo da govorimo o tome, zaslugom pokreta Okupirajmo Volstrit, iako se o tome nije govorilo ranije iako je to možda i glavna odlika ovog sistema.

Kaže se da je kapitalizam  posebna vrsta sistema koji funkcioniše zahvaljujući slobodnom tržištu itd… ali kapitalizam nije jedini oblik sistema koji je hijerarhizovan, eksploatatorski i polarizujući postoje i brojni drugi oblici sistema sa tim osobinama.  Obzirom da je svestan da kapitalizam ne može preživeti jer više nije u stanju da  zadovolji  ni sopstvene potrebe ( kao što je dalja akumulacija kapitala) Duh Davosa sada traga za alternativama koje ne moraju nužno biti bolje, mogu biti i značajno lošije u odnosu na ono što imamo sada.

 Sa druge  strane imamo Duh Porto Alegrea? Šta on predstavlja? On predstavlja pokret za  demokratski i egalitaran svet. Nemojte pitati a kako bi taj svet izgledao, jer ja ne znam kako  tačno izgleda a to ne znate ni vi. Imam običaj da kažem ljudima pretpostavite da je ovo 1450. godina ili 1500. godina i kako vam ja objašnjavam da je feudalizam u strukturnoj krizi i da je jedan od mogućih ishoda te krize kapitalizam (!?)

Ko bi iz te publike iz 1500. godine bio u stanju da opiše strukturu institucija  stvorenih u narednih petsto godina tokom kapitalizma?

Otuda ni ovde niko ne može da pretpostavi parametre institucija , već imate određenu veru  da pokušavate da stvorite takav sistem i to je jedna od alternativa.

Važno je prepoznati da je kapitalizam tokom života imao različite cikluse, uspone i padove, ekpanziju i kontrakciju svetske ekonomije  itd. I za to postoje različiti termini ali to nije od velike važnosti.  Poenta je uočiti šta se dešava tokom tih ciklusa a to je da ma koliko se trudili da uspostavite ravnotežu tj. prevaziđete nestabilnost sistema  krajnji efekti su daleko slabiji od onih koje ste očekivali.  Uzmimo primere Francuske buržoaske revolucije ili Boljševičke revolucije u Rusiji  koje su se odigrale tokom kapitalističke ere. Obe ove revolucije odlikuje ogroman trud i napor da se preuredi svet ali nije teško dokazati da je sistem uspeo da povrati ravnotežu a da su realne promene bile značajno manje od očekivanja i namera ljudi koji su u njima učestvovali.  Dakle uložimo ogroman trud i nakon trideset, četrdeset ili pedeset godina ustanovimo da se malo toga zaista promenilo.

Dobra vest u vezi  strukturne krize je da se tokom strukturne krize dešava toliko fluktuacija, u tako kratkom vremenskom periodu, sa visokim stepenom neizvesnosti da otkazuje  sprega koja sistem vraća u ravnotežu. Dolazi do čuvenog  efekta leptira  a svi smo mi na neki način ti leptiri.  Svakog  trenutka, na svakoj poziciji  u svakoj nanosekundi, svaka akcija svake individue utiče na konačni ishod i u tom smislu slobodna volja se pojavljuje kao faktor realne promene.  Naravno, pod uslovom da svako od nas uloži minimalni napor u pravcu promene.  Vratimo se na aktuelnu situaciju, Okupirajmo Volstrit pokret je senzacija iz nekoliko razloga.

Kao prvo proširio se brže i šire  nego što je to iko mogao da zamisli. Drugo, oni su uspeli da zadrže duh horizontalnog organizovanja i oduprli se pokušajima da prerastu u vertikalnu organizaciju. Dalje oni su istupili prema drugima i rekli da ne žele da budu sekta već da žele  inkluzivnost. Naravno,  zbog inkluzivnosti se gubi nešto na koherentnosti, što je jedan od glavnih problema.

Pokret je do sada u punom sjaju, ali taj sjaj neće dugo trajati kao što vidimo represija i  suzbijanje i kontra pokreti će se pojaviti svuda i već jesu kao što vidimo na primeru Arapskog proleća a vidimo takve pokušaje i na brojnim drugim mestima.. Postavlja se pitanje kako organizovati, restruktuirati, obnoviti, premostiti situaciju.  Po meni je važno da se održi nekakav balans da  pokret ne postane suviše uzak kao ni da ode previše  u širinu. Ali je jako teško pitanje kako to postići. Do sada je sve kako treba ali je potreban konstantan rad i učešće svakog od nas a niko ne zna da li je potrebno 2 godine, 4 ili 6 godina pre nego što dođe do tačke preokreta  i naravno ne znate koja struja će odneti pobedu ali znate da vi imate uticaj konačni ishod svojom akcijom.

Vi (mladi) morate razmišljati dugoročno  jer će biti potrebno 30 do 40 godina da iz tranzicije  izađemo, nadam se u nekom stabilnom sistemu po modelu Porto Alegrea tj.  demokratskom i egalitarnom sistemu kakav još nije viđen.

Da sumiram..najvažnije je da razvgovaramo međusobno i pokušavamo da analiziramo šta se to zbiva u svetu oko nas.  Drugo mi moramo da damo prvenstvo  moralu pa tek onda da se bavimo političkim taktikama. Situacija od nas zahteva trostruko angažovanje  intelektualno, moralno i  političko i to nije jednostavno ali nije ni neizvodljivo.  Poslednja stvar koju želim da vam poručim jeste da zaboravite pretpostavku da je istorija na vašoj strani, jer ona ne drži nikome stranu, i ništa nije  predodređeno. Mi možemo  do 2050. G imati jedan  bolji svet ali i jedan daleko  lošiji svet  i da to prvenstveno  zavisi od vas samih.

Imanuel Volerstin, autor Savremenog svetskog sistema

Advertisements

Single Post Navigation

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: