Zajedno/Protiv podela (subota 15.10)
U subotu, 15.oktobra , u 7o država i preko 700 gradova sveta obični ljudi, iza kojih ne stoji niko, će izaći na ulice i trgove i pokazati da postoje, da upoznaju jedni druge i razgovaraju, organizuju se i ujedine oko zahteva da im se vrati ono što im prirodno pripada, a to je odgovornost i pravo da učestvuju u odlukama koje se tiču njihovih života.
Obični ljudi čiji se glas izgubio u sistemu predstavničke demokratije i protiv njihove volje delegiran interesnim grupama u opskurnom lavirintu globalnih finansija . Taj lavirint je u sebe usisao sve i svet pretvorio u nepregledno polje poput Serengetija u Africi u kome sada predatori mogu da love bez muke i po nahođenju.
Obični ljudi koji su shvatili da njihove suverene države i vlade više ne žele i nisu u stanju da ih zaštite od brutalne pljačke i zelenašenja koji se nesmetano odvijaju pod plaštom spasavanja ekonomskog i finansijskog sistema.
Obični ljudi kojima je dosta demagogije političara, partokratije, „ekspertskih“ i sindikalnih organizacija i koji su izgubili iluziju da glasanjem mogu da utiču na unapređenje društvenog života.
Obični ljudi kojima je dosta ucena i ponižavanja na radnim mestima od strane države i udruženih poslodavaca. Ljudi koji su postali svesni da je demokratija iluzija ukoliko ih na radnom mestu očekuje fašizam i svesni da principi slobodnog tržišta deluju samo na tržištu rada a za sve ostalo postoji „dogovorna“ ekonomija, monopoli, karteli…
Obični ljudi kojima je jasno da je jedini rezultat procesa tranzicije porast nejednakosti u društvu i stvaranje armije gubitnika.
Obični ljudi koji su shvatili da globalni izazovi zahtevaju globalni odgovor i uspostavljanje nove platforme za saradnju među narodima koja se zasniva na zajedničkom razvijanju modela neposredne demokratije tj. direknog učešća u donošenju odluka .
Za razliku od Evropske unije, narodi Evrope nas iskreno pozivaju i pružaju ruku solidarnosti, da se sa njima povežemo i uzmemo ravnopravno učešće u stvaranju nove zajednice naroda na evropskom tlu.
U subotu je naša prva prilika da prihvatimo taj poziv i pruženu ruku, pokažemo solidarnost, prestanemo da ćutimo, i otvorimo društveni dijalog.
U subotu je dan izbora za sve one koji već sada znaju da na predstojećim izborima neće glasati nizakoga.
U subotu nećemo promeniti svet, zapravo nećemo promeniti ništa ali ako se okupimo i prevaziđemo međusobne razlike, zakopamo sekire i napustimo rovove i prestanemo da se delimo na patriote, drugosrbijance, one prekodrince i ove kosovare, četnike i partizane, levičare i desničare, zvezdaše i partizanovce, i zadržimo samo jedan kriterijum za podelu, i to na ljude koji imaju savest i one bez nje, mi obični ljudi smo već odneli veliku pobedu.
Ne gubimo ništa, dobijamo sve…
Naše generacije ne treba da žale samo zbog reči i dela dece mraka, već i zbog straha i apatije dece svetlosti. M.L.King
Sloboda je ono što preduzimamo u vezi s onim što nam čine. Ž.P.Sartr
промена идеја! 
odličan tekst
Proleteri svih zemalja ujedinite se…
To je to! Samo je pitanje hoće li kod nas neko učestvovati u toj akciji, jer svaki skup treba da dobije odobrenje u policiji…
Kažu da će McDonalds ovih dana da uvede osveženje u svoju ponudu – McRevolution.
Pa da demonstranti, pre nego što odu kući da naravno pogledaju svoj omiljeni šou na televiziji, mogu da se okrepe posle iscrpljujučeg društvenog aktivizma.
Meni su ovakve „akcije“ sulude, kao i one gašenje svetla da bi se „spasila planeta“ i uštedela energija.
Lepo ugasiš svetlo, par sati, trt mrt, i upališ ga ponovo. Solidarnost sa onima koji je nemaju je ama baš nikakva.
Ne mislim da se solidardnost pokazuje tako što ćemo, ako ima onih bez obuće, svi izuti obuću i hodati bosi. Naprotiv, nego onima koji nemaju dati obuću koju imamo!, ili im pomoći da je steknu.
E tako i ovo, izađemo malo na ulicu, vidite nas svete (tržište zna u p….dlaku koliko nas ima, nema potrebe da se prebrojavamo), i svako će se odvući u svoju jazbinu opet, zaglaviti u kancelariju, a obespravljeni i dalje biti obespravljeni.
Da bi bilo revolucije, mora biti revolucionarne misli, a misao nikad više nego danas nije bila manje vredna. Ko religija, to više nije javna stvar, tj, nije stvar od javnog značaja. Svi misle, kokofonija misli boji stvarnost i to je to. Privatna stvar (čovek može da misli šta hoće ali to više ne utiče toliko na javni poredak).
Tako da meni sve ova grupisanja „gde svi turci tu i mali mujo“ smrde na ništa.