промена идеја!

Civilizaštvo

Oni koji su u stanju da te ubede   da poveruješ u budalaštine, učiniće te i  kadrim da počiniš  grozote.  Volter

Istorija se često svodi na izvođenje   bilansa o  efektima počinjenog  nasilju u ime nečega ili nekoga, pa se zaključuje da je istorija zapravo istorija nasilja. Naravno, to je grubo uprošćavanje, postoje i lepši, plemenitiji aspekti ljudske  istorije, kojima  se, odnekud, poklanja daleko manje pažnje u školama.  Takvo stanje u izvesnoj meri reflektuje  kolektivno priznanje  i verovanje  da, na kraju,  nasilje  ipak odnosi ključnu prevagu   u definisanju istorijskih tokova, i još  više od toga,  da se nasilništvo  isplati.  Sve dok mi u to verujemo naša  istorija ali i perspektive će obilovati nasiljem.  Istorija sama po sebi  ne ume da promeni kurs, ona će se ponavljati kao pokvarena ploča sve dok se ne umorimo dovoljno i učitamo joj neke  zapostavljene parametre altruizma, empatije, tolerancije, saradnje….

Deluje  jednostavno, ali  probuditi  ljude i  osloboditi  ih od zavodljive  ideje o isplativosti nasilja je nemoguće, to je stvar lične revolucije.  Ima ona drevna persijska mudrost u kojoj se kaže… možeš probuditi nekoga ko spava, ali ćeš teško probuditi nekoga ko se samo pretvara da spava.

Nasilje nije samo nemoralno, nasilje se ne isplati, i ono što izgleda  kao istorijska pobeda onih koji su pribegli nasilju, je samo korak bliže zajedničkom, civilizacijskom porazu.  Prenaseljeni svet,  sa naprednom   tehnologijom destrukcije  i zaostalim  skolonostima ka rešavanju međusobnih sporova silom  je koktel koji garantuje  budućnost u kojoj su svi na gubitku. Sve dok pribegavamo nasilju,  javno ili prećutno ga podržavamo  ili se njime pravdamo, ignorišemo ga, mi nemamo istinsku civilizaciju, već živimo u smutnoj  tranziciji, rečju Bože Mandića,  u civilizaštvu.

Ako neko u tekstu prepoznaje  asocijaciju  na aktuelna društvena kolebanja to nije slučajno, ta, složena kolebanja su prost  skup raznoraznih  budalaština ( istih onih s početka teksta). O njima se još može i razmišljati , poenta je ne poverovati.

Advertisements

Single Post Navigation

3 thoughts on “Civilizaštvo

  1. ovo za istoriju si potpuno u pravu. mene uvek najviše zanima onaj sociopsihološki profil… na blogu Borislava Pekića pre neki dan obajvljen je tekst gde je isto tema nasilje… deca se više ne lože ni na šta drugo do na nasilje. Sjajan opis, gde on u Londonu u bioskopu gleda Tarkovskog, dok klinac pored se vidno dosadjuje sve dok ne krenu agresivne scene. Kako god, da digresija ne bude velika, nasilje pobedjuje danas više nego ikada. A gde je nasilja tu mora biti i straha, pa je strah na žalost, pokretač ove civilizacije.

    • U delima B.Pekića ne pronalazim samo poštene odgovore već i utehu i oslonac u nošenju s budalaštinama, taman je toliko bio ispred svog vremena da ga sve bolje čujemo i razumemo.

      Da, nedavno sam odslušao vrlo interesantno predavanje Stivena Pinkera o istoriji nasilja. Profesor brani tezu da je nasilje u drastičnom opadanju i da živimo u najmirnijm vremenima od kad je sveta. Naravno ovu tezu potkrepljuje statistički jer zahvaljujući demografskoj eksploziji ljudi je daleko više pa je otuda nasilništva srazmerno manje.Tako posmatrano ni svetski ratovi statistički ne izgledaju previše značajno. U svakom slučaju vredi poslušati iako može navesti na pogrešan zaključak da nasilje više nije problem. Nasuprot ovome, mislim da Kormak Makarti u sjajnom romanu „Put“ ne ide predaleko kada sluti mogućnost pada u neko novo divljaštvo i kanibalizam.

      Hvala za deljenje i na komentarima. Pozdrav,

  2. Visok civilizacijacijski nivo ne mora nuzno da implicira nenasilan pogled na svet. Nije proteklo ni 4-5000 generacija od kada smo stanju da mislimo na sebe kao ljude. To je u evoluciji prekratko da se nesto bitno promeni. Mi smo u podsvestii jos uvek ona majmunolika stvorenja tek sisla sa drveta…i otada se stalno borimo za resurse, prvo sa okolinom, a posle sa nasim najjacim konkurentom, sa sopstvenom vrstom. U tom kontekstu i razvoj razuma je stavljen u funkciju borbe, cak stavise, razum se i razvio kao neka vrsta meta-oruzja/orudja, u principu i po svrsi se ne razlikujuci od motke ili koplja. To je razlog neverovatno brzog uspona tehnicke strane civilizacije, i to se u blizoj buducnosti nece promeniti, nego ce se jos i zaostriti kako je raspolozivih resursa sve manje i manje.
    A sto se tice smanjenja nasilja u poslednjih 60 i nekih godina, nista cudno: doktrina MAD (Mutual assured destruction) se pobrinula da potencijalni glavni glumci i njihovi saveznici ostanu u miru sa prstom na dugmetu.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: