промена идеја!

Buđenje armije gubitnika

Serija socijalnih nemira koja je zadesila planetu počev od arapskog proleća preko španskog  pokreta Ogorčeni,  nereda u Atini i Londonu do masovnih protesta u Izraelu, Čileu i Indiji.. je fenomen u nastajanju i teoretičari su na muci da razluče i objasne šta je to  zajedničko ovom lančanom,  simultanom nezadovoljstvu na različitim meridijanima, u različitim kulturama i društvenim okolnostima. Kada sve te pokušaje saberemo svode se na jedno te isto  kontempliranje o Fejsbuk i Tviter revoluciji i ključnoj ulozi socijalnih medija u pomenutim dešavanjima, pa se javnost više zamarala time koji je tip telefona i aplikacije  korišćen tokom nereda nego šta je do provale nezadovoljstva koje kliza u bes, uopšte   dovelo.  Ukratko, ako zanemarimo sredstva i koncentrišemo se na uzroke, malo toga se moglo čuti i pročitati o „rezervoaru“ iz kog  stiže ta ogromna socijalna energija a još manje o mogućim ishodima globalne  krize.

Gaj Stending, profesor ekonomske bezbednosti i autor knjige  Prekarijat- nova opasna klasa u eskalaciji nezadovoljstva  prepoznaje rađanje nove klase prekarijata, proletarijata XXI veka.

Ko sve pripada novoj klasi?

Prekarijati  (od engl. precarious-neizvestan, nepouzdan, nesiguran, opasan, sumnjiv, zavisan od dobre volje drugoga) su oni koji žive od danas do sutra, jer su nezaposleni, neobrazovani, ili sa  nesigurnim, povremenim  ili nelegalnim zaposlenjima, to su i stalno zaposleni sa minimalnim prihodima koji žive na egzistencijalnom minimumu,   ali  i mladi i obrazovani sa neizvesnim karijerama  i društvenom afirmacijom. Prekarijati su i oni koji ne uspevaju da povežu  svoju životnu priču i identitet i organizuju život na održiv način, to su društveno osujećeni, skrajnuti, zaboravljeni, prezreni, stigmatizovani,  prepušteni sebi. To su i ostaci radničke klase, tranzicioni gubitnici, tehnološki viškovi i svi  koji su izgubili privilegije klase kojoj su pripadali.     Oni gube ili su izgubili elastičnost za sve oštrije zahteve tržišta rada, ispali iz koloseka i pritom izgubili osećaj pripadnosti, društvenog statusa, ponosa, morala i poverenja u društvenu solidarnost.

  Pod dominacijom neoliberalne politike  komodifikacije svih segmenata života, koja polaže nade u neograničenu fleksibilnost tržišta rada ali i  mera „štednje“ koje žestoko pogađaju upravo  obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, pripadnika ove klase  je  sve više.  Društvo se prema njima odnosi s prezirom, smatra ih šljamom, ruljom, društvenim talogom koji zavređuje jedino policijsku pažnju i tretman, političari ih nemaju u svojoj agendi, sindikati su ih izneverili.  Prekarijati su dovoljno očajni i opasni (po sistem pre svega)  jer nemaju šta da izgube. Prekarijat je snaga bez kontrole, pokret  bez ideološkog  usmerenja,  sila za koju je teško predvideti na koji će se način manifestovati i udariti na temelje sistema koji koji ih ignoriše i isključuje iz društvenog života. Deo prekarijata  će pribeći  kriminalu i nasilju, vandalizmu poput onog viđenog u Londonu,  neki će pronaći utočište u redovima ekstremne desnice koja je nespornom  usponu, neki će ostati nevidiljivi i uspavani  na marginama društva.  Snažan  potencijal integracije širokih društvenih slojeva u formu nove klase, nosi i velike izglede klizanja u oštru društvenu polarizaciju, u nove podele,  sukobe i  prljave ratove.  Očigledno je da dolazi do opšteg  gubitka poverenja u socio-ekonomski i politički sistem, nevolja je što gubitak poverenja (u odsustvu jasnih  ciljeva i predstave šta se promenom  želi postići) često prati i gubitak razuma i sve se svede  na prostu zamenu jednog bezumlja nekim drugim.  Istorija XX veka obiluje lošim primerima u ovom smislu.

Ako je profesor Stending ispravno detektovao epicentar ovih potresa eto u najavi  globalne revolucije koju će izneti milijarde onih  kojima nepravda više nije podnošljiva a neravnopravnost  neodrživa. Umesto preuranjenog proglašenja kraja istorije, bićemo svedoci nove akceleracije ljudske istorije. Sve su učestaliji glasovi koji upozoravaju da je  čitava civilizacija na  ispitu i da se rađa jedan novi svet ali je i za euforiju takođe prerano. Umesto zaključka evo   Slavoja Žižeka koji parafrazira Mao Cedunga:

“ Haos je pod nebesima,  situacija je dakle, savršena.“

Advertisements

Single Post Navigation

3 thoughts on “Buđenje armije gubitnika

  1. Preporučujem odličan članak Baumana na ovu temu.

    http://balkanexpress.blog.hr/2011/08/1629487578/zygmunt-bauman-o-pobuni-frustriranih-potroaa-povratak-u-stanje-minskog-polja.html

    malo je ovima zvekno sajt, ali probaj nekoliko puta posle, možda proradi.

    pozdrav.

  2. odlican tekst…
    shared.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: