промена идеја!

Od strašne teorije ka strašnijoj realnosti

Ovaj članak je odlomak   iz knjige Ričarda Hajnberga sa radnim naslovom Kraj rasta –  Prilagođavanjae novoj ekonomskoj realnosti (The End of Growth – Adapting to Our New Economic Reality) koja je u pripremi za izdavanje  u septembru 2011. godine . Izvorno je objavljen na veb lokaciji Post Carbon Institute.

U 2008. godini  Peak Oil scenario se ispoljio. Svetska produkcija nafte je stagnirala od 2005. godine, a cene su porasle. U julu 2008.g. cena po barelu je skočila na 150$ gotovo duplo više od skoka koji je tokom sedamdesetih godina pokrenuo najtežu recesiju od Drugog svetskog rata.  Od leta 2008. autoindustrija, međunarodni transport, poljoprivreda i vazdušni saobraćaj su se našli u posrtanju.

Ali ono što je usledilo okupiralo je svetsku pažnju  do te mere da je skok cene nafte umalo zaboravljen. U septembru 2008. godine finansijski sistem se umalo srušio.  Razlozi za ovu munjevitu  krizu , kako se pokazalo su u vezi pucanja mehura na tržištu nekretnina, nedostatka regulative u bankarstvu i prekomerne upotrebe finansijskih prozivoda koje gotovo niko nije razumeo.  Kako bilo, skok cena nafte je odigrao ključnu ulogu u pokretanju ekonomske recesije, iako se to po pravilu previđa.

Odmah nakon iskustva kliničke smrti globalnih finansija, scenario Peak Oil udara s kraja prethodne decenije kao i scenario iz knjige Ograničenja rasta ( Limits to Growth)  činilo se,  potvrđuju sa jezivom i zastrašujućom tačnošću.   Međunarodna  trgovina je opala. Najveći svetski proizvođači automobila su pali na državnu ispomoć . Avioindustrija je opala za četvrtinu.  U siromašnim nacijama dolazi do nereda zbog nestašice hrane.  Iscrpljujući ratovi u Iraku ( naciji sa zalihama sirove nafte drugim po veličini u svetu)  i Avganistanu ( spornoj teritoriji za naftovodne i gasovodne projekte) su dodatno istresli kesu vodećoj naciji po uvozu nafte (SAD).

U međuvremenu, debata kako zauzdati globalne klimatske promene je potvrdila političku inertnost  koja drži svet na putu propasti  još od ranih sedamdesetih.  Do sada je  gotovo svakoj osobi umerenog obrazovanja i inteligencije  jasno da svet ima  dva neodložna i nesporna razloga da okonča oslanjanje na fosilna goriva, dvostruku pretnju klimatske katastrofe i predstojeća ograničenja u zalihama nafte.

Pa ipak, na konferenciji o klimatskim promenama u Kopenhagenu u decembru 2009.godine prioriteti većine zemalja koje zavise od uvoza nafte su jasni: Emisija ugljen-dioksida u atmosferu  mora biti smanjena, a  zavisnost od fosilnih goriva smanjena,  ali samo ako te mere ne ugroze ekonomski rast.

Finansijska komponenta ekonomskog sažimanja

Ako su ograničenost resursa i popuštanje životne sredine začepile mogućnost daljeg  rasta,  osetljiv bol za obične građane čini se da dolazi uglavnom sa potpuno druge strane, kroz gubitak poslova i sunovrat cena nekretnina.

Kao što ćemo čitati u narednim poglavljima, očekivanja kontinuiranog rasta iz prethodnih  decenija su se pretočila u enormne javne i privatne dugove. Amerikanci se više nisu bogatili na novim tehnologijama i potrošnim dobrima, već  uglavnom prodajući i kupujući kuće,  ili seleći novac od jedne ka drugoj  investiciji,  ili menjajući  naknade na transakcije kao što su to činili i drugi.

U osvit 21. veka svetska ekonomija posrće od jednog do drugog mehura:  Mehur rastućih azijskih ekonomija, dot-com mehur, mehur tržišta nekretnina.  Svi su znali da će ovi mehuri jednom pući kao što obično biva, ali su se mudri investitori trudili da uđu na vreme i izvuku se dovoljno brzo kako bi izbegli nadolazeći haos.

U vremenima manije 2002-2006 milioni amerikanaca su se oslonili na rastuće cene nekretnina kao na izvor prihoda, pretvarajući svoje kuće u bankomate. Dok su cene nastavljale da rastu, vlasnici nekretnina su smatrali opravdanim da uzimaju kredite za adaptaciju kupatila i kuhinje, a banke su im izlazile u susret.  U međuvremenu, čarobnjaci sa Volstrita su pronalazili nove načine da izmešaju i prepakuju drugorazredne hipoteke i prodaju ih kao prvorazredne obaveze investitorima- sa malo ili nimalo rizika.  Nakon svega, cene nekretnina su bile predodređene na rast , dok nije došlo do osvešćivanja i  priznanja da ni Bog više ne stvara  novu zemlju.

Euforija za lakim novcem dovela je do ekspanzije kredita i dugova. Ovaj  lakoumni  optimizam je doveo do novih radnih mesta u građevini i tržištu nekretnina, što je zamaskiralo trend gubitaka poslova u proizvodnji.

Tek nekolicina najstrožih  finansijskih stručnjaka su koristili termine  kula od karata ili bure baruta da opišu  trenutnu situaciju.  Sve što je bilo potrebno da se pokrene katastrofalan ishod je bio povetarac ili varnica.  Da se dokazati da je skok cena nafte sredinom 2008. godine bio upravo ta varnica.

Vlade  od tada sva nastojanja usmeravaju ka ponovnom  pokretanju  rasta. Nakratko,  tokom zime 2009-2010 ova nastojanja su proizvela  veoma stidljiv rezultat, što je jedva zamaskiralo kontradiktornost u srcu čitavog ekonomskog sistema- pretpostavku da možemo imati neograničen rast u ograničenom svetu.

Šta sledi nakon rasta ?

Svest da smo dosegli tačku nakon koje rast nije moguće nastaviti je nesporno deprimirajuća.  Ali  kad jednom prevaziđemo psihološke barijere, postoji i pozitivnan aspekt ove činjenice, postoje i skromne ali  dobre vesti .

Nisu se baš svi ekonomisti poveli za stanovištem da će se rast nastaviti zauvek. Postoje škole ekonomske misli koje su prepoznale  prirodna ograničenja i uspele  da razviju potencijalno korisne planove koji mogu pomoći društvu da se adaptira.  Uprkos tome što su vrlo često marginalizovane u političkim krugovima.

Osnovni faktori koji će preoblikovati to što će naslediti ekonomiju zasnovanu na rastu su već poznati. Kako bi opstala i razvila se na duge staze, društva će morati da deluju u okviru održivog kapaciteta resursa planete.  Ovo znači da čak iako ne znamo svaki detalj o tome kako će izgledati ekonomija nakon rasta i životni stil u njoj, znamo dovoljno da počnemo da radimo na tome i krenemo joj  u susret.

Moramo sebe ubediti da  život u nerastućoj ekonomiji može biti interesantan, ispunjen i bezbedan.  Odsustvo rasta ne podrazumeva i odsustvo promene ili poboljšanja.  U nerastućoj ekonomiji se takođe mogu razvijati praktične veštine,  umetnički izraz, kao i izvesne tehnologije.   Zapravo, neki istoričari i društveni naučnici smatraju da život u stabilnoj ekonomiji može  biti i bolji od života u brzorastućoj ekonomiji.  Dok rast stvara mogućnosti za neke, takođe intezivira konkurenciju i stvara pobednike i gubitnike,  kvalitet  međuljudskih  odnosa opada u sredinama  koje se dinamično razvijaju.  U okviru nerastuće ekonomije bi bilo moguće maksimizovati korist i ublažiti faktore koji vode ka propadanju.  Da bi se to i postiglo moramo prilagođavati i ciljeve i  težiti ka boljem, umesto za  više. Neophodno je da podstičemo sve što podiže  kvalitet života izvan proste potrošnje i  promocije povećanja ekonomske aktivnosti koja je sama sebi svrha.  Jedan od načina da se ovo postigne je da se redefiniše sam pojam rasta.

Tranzicija ka nerastućoj ekonomiji  (ili ka ekonomiji u kojoj je rast suštinski drugačije definisan)  je neizbežna, ali će teći bezbolnije ukoliko se za nju pripremamo i planiramo. Ukoliko samo posmatramo kako se institucije, na koje se oslanjamo,  nepovratno ruše mogu nam preostati  samo lične  improvizacije u preživljavanju.

Zapravo, mi moramo stvoriti novu realnost koja uzima u obzir ograničenja prirodnih resursa.  Održavati staru realnost više nije opcija.  Ukoliko ne pronađemo nove ciljeve i ne  planiramo tranziciju sa ekonomije bazirane na rastu ka stabilnoj ekonomiji, spontano ćemo stvoriti novu realnost koja je manje poželjna a čiji se počeci sada već naziru kroz visoku nezaposlenost,  produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih, i još težih i češćih finansijskih kriza i kriza životne sredine, a koji vode u dalju bedu, pojedince, familije i čitave zajednice.

 Prethodno objavljeno:

  1. Kraj rasta- Prilagođavanje novoj ekonomskoj realnosti
  2. Zašto je ekonomski rast toliko važan?
  3. Sve što raste i treba da raste
  4. Složeni rast i dva scenarija kraja
Advertisements

Single Post Navigation

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: