промена идеја!

Složeni rast i dva scenarija kraja

Ovaj članak je odlomak   iz knjige Ričarda Hajnberga sa radnim naslovom Kraj rasta –  Prilagođavanjae novoj ekonomskoj realnosti (The End of Growth – Adapting to Our New Economic Reality) koja je u pripremi za izdavanje  u septembru 2011. godine . Izvorno je objavljen na veb lokaciji Post Carbon Institute.

Prosta matematika složenog rasta

U načelu, dokazati da svaki rast ima svoja ograničenja je prosto. Ako bila koja pojava konstantno raste u izvesnom procentu u jedinici vremena ( stopa rasta ) ,  to znači da će se duplirati u veličini u određenom vremenskom periodu, što je veća stopa rasta , kraće je vreme dupliranja.  Približan metod za izračunavanje vremena dupliranja je tzv. Pravilo 70, ako podelimo stopu rasta sa brojem 70 dobijamo približno vreme koje je potrebno da se inicijalna pojava  udvostruči.  Ako pojava  raste po stopi od  1% godišnje, duplira se za 70 godina,  za 2% vreme dupliranja je 35 godina, a ako je stopa rasta 5% vreme dupliranja je svega 14 godina itd.

(prim.prev.  Navedeni primer  važi za eksponencijalni rast koji karakteriše konstantna stopa rasta. U prirodi je redak slučaj konstantne stope rasta pa pojave pokazuju osobine složenog rasta  kod kog stopa rasta varira tokom vremena)

Evo primera iz stvarnog sveta.  Poslednjih dvesta godina, ljudska populacija raste po godišnjoj stopi koja varira 1-2%.  1800.g. svetska populacija je brojala 1 milijardu stanovnika, 1930.g. 2 milijarde, novo dupliranje se desilo nakon svega 30 godina 1960. kada je populacija dostigla 4 milijarde a već smo na putu novog dupliranja 2025.g. kada bi svetska populacija trebalo da dostigne 8 milijardi.

Naravno, niko ozbiljan ne očekuje da će ljudska populacija nastaviti  da raste po ovoj stopi  vekovima. Ali ako zamislimo da se rast nastavi po stopi od 1,3% godišnje,  2780. godine na svetu bi bilo 148 biliona (ili 148 hiljada milijardi)   stanovnika ili 1  stanovnik po kvadratnom metru.

To se, razume se, neće desiti.

U prirodi, rast se uvek suočava sa nepremostivim  preprekama pre ili kasnije.  Ako jedna životinjska vrsta otkrije novi  izvor hrane,  brojčano će iskoristiti taj raspoloživi  višak kalorija, ali će izvor hrane siromašiti što više usta hrani, a tu su i predatori koji će takođe iskoristiti  porast populacije određene vrste. Procvat populacije, ili periodi brzog rasta su redovno praćeni naglim opadanjem ili odumiranjem. Uvek.

Evo još jednog primera iz realnosti. Poslednjih godina privreda Kine je rasla po stopi od 8% godišnje, što znači dupliranje u obimu svakih deset godina.  I zaista, Kina troši više nego duplo uglja nego pre 10 godina, isto je sa rudom gvožđa i naftom, takođe ima 4 puta više autoputeva i čak 5 puta više automobila.  Koliko se može nastaviti ovim tempom?  Koliko dupliranja je moguće ostvariti pre nego se istroše ključni resursi  ili se prosto odluči da je u jednom trenutku rast dovoljan ?  Teško je na ovo pitanje odgovoriti konkretnim datumom, ali ovo pitanje mora biti postavljeno.

Kraj rasta nije novost

Ideja da će se rast zaustaviti tokom ovog veka nije neka novost. Još 1972, knjiga pod naslovom Ograničenja rasta (v. Limits to Growth) je punila novinske naslove i postala najprodavanija knjiga svih vremena iz oblasti životne sredine.

Ta knjiga, koja je izvestila o prvim pokušajima kompjuterskog modelovanja interakcije trendova resursa, potrošnje, populacije, je takođe i prva naučna studija koja je dovela u pitanje pretpostavku da se ekonomski rast  može nastaviti manje-više neometano i u doglednoj budućnosti.

Ta ideja je bila jeretička u vreme kada je nastala ali je to i danas.  Stanovište da se rast ne može i neće nastaviti  u nedogled  se pokazalo kao duboko uznemirujuće u određenim krugovima, i uskoro je  knjiga javno diskreditovana od strane poslovnih lobija  čiji poslovni modeli se baziraju na rastu.  To diskreditovanje se zapravo svelo na navođenje nekoliko brojki  iz knjige,  tumačenje van konteksta, imputiranje da se radi o predviđanjima što nije bio slučaj i konačno tvrdnju da su se predviđanja pokazala kao pogrešna.   Ovo lukavstvo je smesta objašnjeno ali to objašnjenje nikada  nije dobilo odgovarajuću  pažnju javnosti .  Milioni ljudi i danas pogrešno veruje da je ova knjiga davno diskreditovana ali se izvorni scenario iz ove knjige nakon analize sa distancom od 30 godine pokazao pouzdanim i referentnim.

ilustracija by rodrigo via toonpool

Autori ove knjige su uneli  podatke o svetskoj populaciji, trendovima u potrošnji i dostupnosti  različitih važnih resursa, pokrenuli kompjuterski program i zaključili da će se kraj rasta dogoditi u periodu između 2010. i 2050 godine.

Scenario studije Ograničenja rasta se povremeno ponovo testira sa savremenijim softverom i ažurnijim podacima. Rezulati su bez obzira na ove promene, veoma slični.

Peak Oil scenario

Kao što je navedeno, ova knjiga će dokazati da je rast završen zbog uzajamnog dejstva tri faktora- osiromašenje resursa, stanja životne sredine i sistemskog finansijskog i monetarnog kolapsa.  Ipak, jedan faktor može odigrati ključnu ulogu u privođenju ere ekspanzije kraju. To je nafta.

Nafta zauzima vodeće mesto u savremenom svetu-u transportu, poljoprivredi, hemijskoj i prerađivačkoj industriji.  Industrijska revolucija je zapravo revolucija eksploatacije  fosilnih goriva.  Čitav fenomen konstantnog ekonomskog rasta i razvoja, uključujući tu i finansijske institucije koje olakšavaju rast, kao bankarstvo zasnovano na frakcionim rezervama,  je u krajnjoj liniji zasnovan na zauvek rastućoj ponudi jeftine energije.  Ekonomski rast zahteva više proizvodnje, više trgovine, više transporta, a sve to zajedno zahteva više energije.  Ovo znači da ako se zalihe energije ne mogu povećati i zato energija postane značajno skuplja, ekonomija počinje da posustaje  a finansijski sistem izgrađen na očekivanju permanentnog rasta se ruši.

Još 1998, geolozi Kolin Kempbel i Žan Laherer su skicirali posledice Peak oil scenarija na sledeći način.  Negde oko 2010.g. teoretisali su,  stagnirajuće ili opadajuće zalihe nafte će izazvati skokovit rast i nestabilnost cene nafte koja će naglo gurnuti ekonomiju ka kolapsu.  Ova značajna ekonomska kontrakcija će dovesti do značajnog smanjenja tražnje pa će i cena nafte pasti, ali čim dođe do novog oživljavanja ekonomskih aktivnosti, cena će skočiti a ekonomija ponovo kolabirati.  Ovaj ciklus će se nastaviti a svaka sledeća faza oporavka će biti slabija i kraća, a svaki kolaps dublji i teži, dok ne ostanu samo ruševine.  Finansijski sistem baziran na pretpostavci permanentnog rasta će implodirati, i izazvati veće  socijalno razaranje nego što će to učiniti visoka cena nafte.

U međuvremenu, nestabilna cena nafte će osujetiti investicije u alternativnu energiju, jedne godine cena nafte će biti tako visoka da će svi drugi izvori energije delovati jeftino, sledeće godine će cena dovoljno pasti da investicije u alternativnu energiju delovati nepromišljeno. U suštini niska cena nafte će obeshrabriti istraživanje novih nalazišta, što će voditi u još teže oskudice.  Investicioni kapital će biti nedovoljan zbog nesolventnosti banaka, a vlade će biti u bankrotu zbog smanjenih poreskih prihoda. Pri tom međunarnodna konkurencija za sve oskudnijim zalihama može dovesti do rata između zemalja koje uvoze naftu , između onih koje izvoze i onih koje uvoze, kao i između rivalskih frakcija izvoznika.

U deceniji koja je usledila nakon ove  inicijalne publikacije, brojni naučnici su tvrdili da će nove tehnologije u ekstrakciji nafte povećati dostupne rezerve svih naftonosnih polja kao i da će alternativne resursi kao katran-pesak i naftni škriljac postepeno zameniti konvencionalnu naftu, odlažući neizbežni vrhunac decenijama. Takođe bilo je i onih koji su tvrdili da peak oil ne predstavlja problem čak i da se desi uskoro jer će tržišta naći nove izvore energije i vidove transporta brzinom koja je potrebna- bilo da se radi o automobilima na električni, vodonični pogon ili na tečna goriva dobijena iz uglja.

ilustracija by rodrigo via toonpool

U godinama koje su usledile, događaji su išli u prilog   peak oil scenariju  i potkopali  optimizam u pogledu raspoloživosti  nafte. Cena nafte je u konstantnom porastu  iz predvidljivih razloga:  otkrića novih polja su sve ređa, a mnoga od njih su teža i skuplja za eksploataciju od ranijih. Sve više zemalja koje proizvode naftu dostižu maksimum produkcije i opadanje uprkos naporima da održe nivo proizvodnje uz pomoć skupih novih tehologija i metoda ekstrakcija nafte uključujući upumpavanje vode, azota ili CO2 kako bi što više nafte izvukli na površinu.  Opadanje proizvodnje u u starim superpoljima se ubrzava jer se na njima bazira svetska ponuda nafte i ona predstavljaju lavovski deo ponude nafte.  Proizvodnja tečnih goriva iz katran peska  se sporo razvija a eksploatacija naftnog škriljca je ostalo  kao obećanje za daleku budućnost.

U nastavku -Od zastrašujuće teorije do strašnije realnosti

Advertisements

Single Post Navigation

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: