промена идеја!

Kraj rasta – Prilagođavanje novoj ekonomskoj realnosti

Ovaj članak i serijal koji sledi je odlomak iz knjige Ričarda Hajnberga sa radnim naslovom Kraj rasta –  Prilagođavanjae novoj ekonomskoj realnosti  (The End of Growth – Adapting to Our New Economic Reality) koja je u pripremi za izdavanje  u septembru 2011. godine.

Uvod- Nova realnost

Osnovna teza ove knjige je jednostavna ali i zapanjujuća:

Ekonomski rast na koji smo navikli je okončan i iza nas.

Rast o kome se radi se sastoji od ekspanzije celokupnog obima ekonomije ( sa više ljudi koji bivaju  uključeni u ekonomske aktivnosti  i više ruku koje učestvuju u  razmeni novca i dobara) i od količine energije i materjalnih dobara koje kroz ekonomiju cirkulišu.

ilustracija/rodrigo via toonpool

Ekonomska kriza koja je otpočela 2007-2008 godine je bila predvidljiva ali istovremeno i neizbežna i označava kraj jedne epohe i raskid sa decenijama dugom prošlošću tokom koje su  ekonomisti prihatili stanovište da je konstantan ekonomski rast ne samo neophodan već i ostvarljiv. Sada se pojavljuju suštinske prepreke za tekuću ekonomsku ekspanziju, i svet je u sudaru  sa ovim ograničenjima.

 

To ne znači da, recimo SAD ili svet u celini više nikada neće postići kvartal ili godinu privrednog rasta u odnosu na  prethodni  kvartal ili godinu. Ipak, kada se odstupanja uproseče, poravnaju osnovni trend u ekonomiji ( u smislu proizvodnje i potrošnje realnih dobara) će biti nadalje  u nivou ili u padu, pre nego u usponu.

Takođe nije nemoguće da će regioni, nacije ili pojedini biznisi  nastaviti sa rastom određeni period. Neki zaista hoće.  U krajnju ruku, ovaj rast će biti ostvaren na  uštrb drugih regiona, nacija ili biznisa.  Nadalje je moguć samo relativan rast: globalna ekonomija igra na nulu, sa sve manjim ćupom kao nagradom koju među sobom dele pobednici.

Zašto se ekonomski rast zaustavlja?

Brojni finansijski stručnjaci ukazuju na duboke unutrašnje ekonomske probleme, uljučujući pregrejavanje ekonomije, astronomske nivoe javnog i privatnog duga koje je nemoguće servisirati,  naduvavanje tržišta nekretnina, kao trenutne pretnje koje usporavaju ili odlažu rast.  Finansijski stručnjaci po pravilu  previđaju spoljašnje faktore koji ekonomski rast čine gotovo nemogućim. Ovo nije trenutna, prolazna okolnost, ovo je novo, suštinsko trajno stanje.

Sve u svemu, kao što ćemo videti u poglavljima koja slede, tri  osnovna  faktora su se isprečila  na putu daljem ekonomskom rastu:

  • Iscrpljivanje važnih resursa kao što su fosilna goriva i rudno bogatstvo.
  • Povećanje pritiska  na životnu sredinu kako zbog  eksploatacije tako i potrošnje resursa (uključujući tu i sagorevanje fosilnog  goriva) a koje skupa proizvode narastajuće troškove kako zbog ovih uticaja tako i zbog napora da se oni izbegnu, umanje ili saniraju.
  • Finansijski slom usled nesposobnosti postojećeg monetarnog, bankarskog i investicionog sistema da se prilagodi kako oskudnosti resursa tako i rastućim troškovima životne sredine. Takođe i usled nesposobnosti ( u kontekstu izostanka ekonomske ekspanzije) da se otplate enormni iznosi javnog i privatnog duga koji se akumulirao u proteklih par decenija.

Uprkos sklonosti finansijskih analitičara da se fokusiraju samo na poslednji od navedenih faktora, moguće je detektovati bukvalno, na hiljade događaja tokom poslednjih godina koji ilustruju interakciju ovih faktora, koji se kotrljaju sa sve većom silom  ka svom odredištu.

Uzmimo u obzir samo jedan događaj: Katastrofalno izlivanje nafte na platformi  Deepwater Horizon, u Meksičkom zalivu 2010.g.

Činjenica da British Petroleum (BP) eksploatiše naftu u dubokim vodama Meksičkog zaliva ilustruje globalni trend. Naime, iako svet zvanično nije u opasnosti da oskudeva naftom u bliskoj budućnosti,  tek malo je novih bušotina na pristupačnijim mestima.  Pristupačnija mesta su već istražena  i bogata naftonosna polja iscrpljena. Prema podacima International Energy Agency, do 2020. g. Gotovo 40 % od svetske proizvodnje nafte će stizati iz dubokih voda.  Uprkos tome što je nepristupačno, opasno i skupo operisati  na dubinama od nekoliko kilometara ispod površine mora i okeana, to je nešto na šta je naftna industrija primorana u cilju servisiranja tržišta. To svakako znači i skuplju naftu.

Očigledno je da je trošak izlivanja nafte u Meksičkom zalivu ubistven.  Ni SAD, ni naftna industrija  sebi više ne mogu da priušte nesreću takvih razmera.  U 2010. g. Obamina administracija je ustanovila moratorijum na eksploataciju u Meksičkom zalivu do donošenja novih regulativa.  Ostale nacije, takođe preispituju sopstvene regulative u eksploataciji nafte ispod površine mora.  To će, ne treba sumnjati, umanjiti rizik od nove katastrofe, ali će povećati trošak poslovanja a zatim i onako visoku cenu nafte.

Nesreća u Meksičkom zalivu takođe ilustruje u izvesnoj meri i propratni  efekat eksploatacije resursa i štete  po životnu sredinu na finansijske institucije. Osiguravajuće kompanije su prinuđene da podignu premije na podvodnu eksploataciju nafte, a regionalno ribarstvo pretrpelo je udarac koji je potresao čitavu privredu obale Meksičkog zaliva.  Obzirom da je BP primoran da plati deo  ekonomske štete načinjene u zalivu, to je proizvelo pad vrednosti akcija i prihoda akcionara BP-ja, između ostalih i Britanskih penzionih fondova.

Ovo je samo jedan događaj, razume se,  jedan od najspektakularnijih. Da je po sredi izolovan problem,  ekonomija bi se oporavila i nastavila dalje. Ali mi smo, a tek ćemo biti, svedoci najezde ekonomskih katastrofa kao i katastrofa životne sredine, ne tako očigledno međusobno povezanih,  koji će osujetiti ekonomski rast na sve više različitih načina.  Uključujući i ove ( a ne isključujući ostale):

  • Klimatske promene koje će izazvati regionalne suša, poplave i glad.
  • Oskudicu vode i energije.
  • Talase bankarskih, kompanijskih bankrota i oduzimanja imovine.

Svaki od ovih događaja će biti tretiran kao poseban slučaj, probem koji valja rešiti kako bismo nastavili po starom.  Ali u krajnjem ishodu, svi su međusobno povezani kao posledica rastuće ljudske populacije koja teži većoj per capita potrošnji ograničenih resursa ( uključujući i neobnovljive i one koji utiču na klimatske promene – fosilno gorivo)  na konačnoj planeti i u krhkom ekosistemu.

Istovremeno, nagomilavanjem decenijskih dugova stvorili su se uslovi za vekovni finansijski slom  koji se odvija oko nas, a koji sam za sebe  ima snage da generiše zamašno nezadovoljstvo i ljudsku nesreću.

Usled svega toga mi posmatramo savršenu oluju  vrtložnih kriza koje zajedno predstavljaju vododelnicu u istoriji naše vrste.  Mi smo svedoci i učesnici u tranziciji od decenija ekonomskog rasta ka decenijama ekonomskog sažimanja.

U nastavku- Zašto je ekonomski rast toliko važan?

Advertisements

Single Post Navigation

5 thoughts on “Kraj rasta – Prilagođavanje novoj ekonomskoj realnosti

  1. Mozda ovaj lik vidi stvari previse crno.

  2. Isuviše crno 😉

    1. „Iscrpljivanje važnih resursa kao što su fosilna goriva i rudno bogatstvo“

    Isti će biti uskoro supstituisani solarnom energijom, koja je, kad se iskoristi na pravilan način, daleko moćnija od one koju daju pomenute sirovine.

    2. „Povećanje pritiska na životnu sredinu“: isti će biti smanjen, upravo iz razloga korišćenja čistije energije.

    3. „Finansijski slom“: biće prevaziđen, i to na veoma staromodan način-svi duguju svima, i zato će doći do prebijanja dugova, konvalidacije i konverzije istih. Za privredu je bitno da su joj na raspolaganju adekvatne tehnologije i znanje, problemi u impulsima na računima banaka u svakom slučaju nisu nerješivi.

    Kriza je šansa. Nema potrebe stvari gledati toliko crno. Jer, crno bude onima koji razmišljaju crno 😉

    Pozdrav

  3. Da ovaj uvodni deo koji se bavi problemima jeste deprimirajući, naravno da rešenja uvek postoje i da će se rešenja pojaviti. Postoji mali rizik da nam se ta rešenja neće svideti ukoliko do njih dođe spontano. U podnaslovu je nagoveštaj, uslovno rečeno pozitivnih aspekata te pretpostavljene nove paradigme, preobražaja koji je čak inspirativan. U nastavcima koji slede su i odgovori na Milkove primedbe, koje su racionalne i na mestu. Kriza jeste šansa, slično je zaključila i ova naša vlada na početku krize ali očigledno nije razumela krizu niti je iskoristila šansu.

    • Heh, vlade na ovim prostorima niti razumjevaju, niti iskorišćavaju bilo šta sem zloupotrebe monopola fizičke prinude kako bi od građana otele što više.

      Da je do tih naših vlada čovječanstvo bi se trenutno bavilo pregrađivanjem pećina i preraspodjelom praćki 🙂

  4. etotako on said:

    „Finansijski slom“: biće prevaziđen, i to na veoma staromodan način“

    Bojim se da taj staromodan nacin prebijanja dugova ide kros pravo „prebijanje“.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: