промена идеја!

Košmar slatke sutrašnjice

Svaki naraštaj odrasta u uverenju da zauzima privilegovano mesto na vremenskoj skali, i da poseduje najskuplje ulaznice koje mu omogućavaju da iz lože posmatra kako vremena koja su prošla tako i savremeni svet koji se  iznova rađa i donosi  čudesne, i neslućene  promene ali i da zaviri dublje u sutrašnjicu. To nije vrsta privida i  samoobmane ,  to zaista jeste tako, savremene generacije nisu izuzetak. Biti svedok ovakve persprektive  koja  podjednako  inspiriše i zastrašuje u osnovi obavezuje, jer nismo samo posmatrači već smo i učesnici. Kurs istorije često pripisujemo sudbini, odgovore tražimo u otuđenoj sili, stihiji van domašaja a retko prepoznajemo u sopstvenim  izborima. Mnogi su skloni da se oslone na  majansko proročanstvo pre nego na  majansko iskustvo kraha civilizacije. Neko je dobro primetio da je u ljudskoj prirodi sklonost  ka odbacivanju neprijatnih istina i prihvatanju očiglednih neistina, pod uslovom da te neistine  donose zrno utehe .

I civilizacije imaju svoj životni tok, nastaju, razvijaju se, dostižu vrhunac  razvoja, postaju neodržive i potom nestaju sa scene. Da li se prva globalna civilizacija po nečemu razlikuje u odnosu na prethodne? U čemu su slične i da li je kolaps neizbežan? Koji su ključni faktori i tačke prevrtanja?

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Džered Dajmond kroz naučno-popularnu studiju  nestalih civilizacija pod nazivom Krah -Kako društva odlučuju da nestanu ili opstanu ( orig.  Collapse-How Societes Choose to Fail or Survive) identifikuje osnovne uzroke propasti društava kroz istoriju prepuštajući zaključke i analogiju čitaocima.  On izdvaja 5 faktora koji doprinose konačnom propadanju:

  1. Klimatske promene
  2. Neprijateljsko okruženje
  3. Krah ključnih trgovinskih partnera
  4. Problemi životne sredine
  5. Neuspeh u prilagođavanju promenama životne sredine

Takođe, on izdvaja i 12 problema  životne sredine sa kojima se savremeni čovek suočava  od kojih je čak osam direktno odgovorno za krah ljudskih društava u prošlosti, to su:

  1. Uništavanje šuma
  2. Problemi obradivog zemljišta ( erozija, salinizacija, ispošćivanje)
  3. Problemi upravljanja u snabdevanju vodom
  4. Prekomerni odstrel životinja
  5. Prekomerni ulov ribe
  6. Narušavanje ekosistema uvođenjem novih biljnih i životinjskih  vrsta
  7. Prenaseljenost
  8. Povećano opterećenje na životnu sredinu per capita.
  9. Klimatske promene izazvane delovanjem čoveka
  10. Nagomilavanje  toksina u životnoj sredini
  11. Energetska oskudica
  12. Potpuno iskorišćenje fotosintetičkih kapaciteta planete

Efekat lavine

Razume se, nikada samo jedan od nabrojanih faktora nije bio dovoljan da ljudska društva dovede na rub kolapsa, pre je  po sredi uzajamno dejstvo nekoliko njih, ipak situacija da imamo dejstvo svih faktora istovremeno, kao što je to slučaj  danas,  je situacija bez presedana. Dovoljna je opšta informisanost o svakoj od navedenih oblasti da shvatimo da su zabrinjavajući  trendovi već odavno uzeli maha. Uzajamno delovanje ovih faktora rezultira u ubrzanju svih destruktivnih procesa i stvaranju  kumulativnog efekta, efekta lavine koji je opasniji svakim danom odlaganja  suočavanja sa problemima. Neobični i učestali  meteorološki fenomeni, koji se pripisuju globalnom zagrevanju i uopšte klimatskim promenama stvaraju potrese na svetskom tržištu hrane.  Setimo se nedavnih i nezampaćenih suša i požara u Rusiji i  aktuelnih suša i pečšanih oluja  u Kini,  poplava u Brazilu, Australiji, Argentini. Globalizacijom tržišta hrane svet je paradoksalno postao  izloženiji lošem vremenu i oskudicama.  Cene hrane u svetu su u januaru a evo i u februaru, postigle apsolutni rekord, uz prognoze FAO da će se taj rast sasvim  izvesno nastaviti tokom  godine.  Cena nafte u tesnoj vezi sa cenom hrane  se vraća na rekordni nivo iz 2008. i imamo reprizu predvečerja poslednje globalne recesije na sceni. U međuvremenu zaboravljamo da je poslednji skok cena hrane iz 2008. izazvao nemire upravo u Egiptu, Tunisu i Jemenu. Energetska oskudica je na pragu, prema poslednjim procenama globalna  produkcija nafte je dostigla plato (maksimum produkcije) još 2006. godine što će se opet u bliskoj budućnosti odraziti na cenu nafte, cena nafte na cenu hrane, cena nafte na smanjenje ekonomske aktivnosti, smanjenje ekonomske aktivnosti na nezaposlenost, nezaposlenost na socijalne nemire… i tako  u nedogled, a ništa dobro. Pri tom je očigledno da su zajedno sa jeftinim energentima nestali i uslovi za kontinuirani ekonomski rast uprkos odlaganju konačne depresije  besomučnim upumpavanjem desetina biliona dolara u svetsku ekonomiju. Države i vlade sve teže kriju očaj i ponašaju se otvoreno hazarderski, a svi znamo da majka ne kune kockara što se kocka, nego što se „vadi“.  Jasno je da ekonomski rast više nije džoker u rukavu već mrtva karta, vrag je došao po svoje, stigli smo do tačke bez povratka. Bankrotiraju banke ali i čitave države i  nacije, bankrot preti i zajednicama država i već se govori o globalnom bankrotu. Mnogi se pitaju kako je moguće da svet bankrotira, to je paradoksalno, kome onda čitav svet taj novac duguje? A zapravo je jednostavno, globalni bankrot znači da usvojeni  životni stil više nije moguće priuštiti jer  više nema energije i resursa da takav životni stil podrže.

Preko Rubikona

Defekt ljudske percepcije je što kolaps vidi kao jedinstveni i nagli  događaj a ne kao proces pa je tako moguće da smo Rubikon prešli i ne znajući. Evo kako ekspert za energetska pitanja Ričard Hajnberg opisuje prelazak tačke bez povratka iz ugla običnog čoveka:

„Posledice globalnog peak oil-a za prosečnu porodicu ne moraju biti smesta očigledne. Zbog toga što su cena energije i privreda tako blisko isprepletane to će verovatno proizvesti ekonomsku recesiju. U osnovi događaji će ići u smeru smanjenja ekonomske aktivnosti zbog deficita jefitne energije koja podstiče ekonomsku aktivnost, a ljudi će se pitati zašto upadamo iz recesije u recesiju, i zašto svaka recesija se čini sve  dubljom u odnosu na prethodnu i zašto izlazak iz recesije traje sve duže, sve dok jednom iz recesije uopšte i ne izađemo. Konačno nakon nekoliko godina, recesija se pretvara u pravu ekonomsku depresiju… A to će biti depresija kojoj neće biti kraja.“

Istu kratkovidost i manjkavost percepcije  imaju i političari  jer ne postoji politička opcija u svetu koja ozbiljno računa ili makar uzima u obzir očiglednu veliku tranziciju kroz koju svet prolazi  vezanih očiju.  Nema tranzicionog plana, nema  alternativa, nema razuma jer to ne donosi ni glasove, ni profit. Postoje samo obmana i samoobmana.

Jasno mi je da će ovaj članak imati negativan odjek kao katastrofičarski, paranoidni i depresivan. Ako ćemo pravo, danas je potpuno u redu biti depresivan, žalostan, očajan i paničan . To je vid  racionalnog , ljudskog odgovora na gubitak perspektive. Proces suočavanja sa neželjenim činjenicama po Kubler Ross modelu  ima 5 faza:

  • Poricanje
  • Bes
  • Cenkanje
  • Depresija
  • Pomirenje

Potpuno je u redu  biti depresivan, to je samo korak do pomirenja, u pomirenju je razumevanje, u razumevanju je promena.

Advertisements

Single Post Navigation

One thought on “Košmar slatke sutrašnjice

  1. Koliko milijardi ljudi je do sad zivelo i pomrlo. Koliko kultura je bivalo i nestalo. Odmah se setim onog Pante iz Grcke (Rei) 😐
    Ne htedoh nista dubokoumno (da kazem). Samo zelim da stavim potpis ispod clanka odmah nakon citanja.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: