промена идеја!

Bacimo svetla daleko!

Puno se govorilo i pisalo prethodnih godina o Strategiji za smanjenje  siromaštva u Srbiji koja se odnosila na period 2003-2009 godine i imala za cilj da prepolovi siromaštvo u Srbiji tj. da od milion građana (oko 14%) iz 2002. godine  koji žive u uslovima apsolutnog siromaštva  taj broj svede na 500.000 (oko 7%).

2007. ili dve godine pre roka, plan je zvanično ostvaren.

Novi podaci pokazuju da  su efekti ove strategije relativni  i kratkotrajni, siromaštvo se povampirilo.  Od 2008. godine je zabeležen trend porasta broja stanovnika koji žive ispod egzistencijalnog minimuma i on je u godini koja se završava dostigao 720.000 ili približno 10% od ukupnog broja stanovnika.  U 2010. godini novih 60.000 stanovinka je palo u apsolutno siromaštvo što je populacija jednog  grada poput Kraljeva, Valjeva, Užica, Sremske Mitrovice ili Novog Pazara. Još uvek nema realnih nagoveštaja da ovaj trend može da se uspori ili preokrene u naredne dve godine što praktično znači da ćemo stići tamo odakle smo i pošli 2002.godine i nastaviti da se vrtimo u začaranom krugu bede i siromaštva.

Ovaj nesrećni bilans bolje od svake statistike  gotovo svakodnevno ilustruju  vesti koje svedoče o novim žrtvama hladnoće i gladi . Da li je moguće da se to dešava u ovoj pitomoj i blagorodnoj zemlji?

Umesto strategije potrebna nam je hitna akcija, evo šta konkretno možemo da uradimo. Bliže nam se praznici i pravi  je momenat da pružimo ruku pomoći onima kojima je najpotrebnija. Umesto da nesuvislo  darujemo mobilne operatere pojačanim SMS prometom tokom praznika,  možemo ta , ne tako mala sredstva  ( u pitanju su desetine miliona poruka i dinara)  da preusmerimo u direktnu pomoć najugroženijima . Ja sam odlučio da za praznike isključim svoj mobilni telefon i dam skroman prilog, na sledeće račune:

Svrha:Donacija za Svratište za decu ulice

Primalac: Centar za integraciju mladih

br. računa : 205-82457-67

Svrha uplate: Pomoć za Kraljevo

Primalac: Grad Kraljevo sredstva za elementarne nepogode-zemljotres 2010 :

br. računa: 840-2390740-88

a ovako SMS saobraćaj  izgleda u dane pred Novu godinu u Amsterdamu….

Bacimo svetla daleko, zajedno!

Advertisements

Single Post Navigation

4 thoughts on “Bacimo svetla daleko!

  1. i sve su oštrije razlike medju ljudima… dok jedni ‘jedu rodu’ kojih je sve više, drugi su na ivici egzistencije. Danas, u poreskom, čovek ispred mene ima dug od manje od 100 dinara, a juče je uplatio 8800,00 RSD, i normalno je da se buni… ali džaba. Moraće da plati i to. A dok on isteruje neku svoju ljudsku pravdu, ja popunjavam Zehtev za potvrdu o izmirenim obavezama koji mi treba zbog dobijanja vize, i vidim da jedna od stavki (na pitanje: zašto vam je potreban zahtev) odmah pre – dobijanja vize, je – učešće na tenderu. Pa se setih, poznato je da Mišković nije svoje dugove spram države izmirio već godinama, a isto tako bez problema učestvuje na tenderu. Razumeš?

  2. Tuga, tuga je pregolema. Nestalo je milosti iz ljudi. Tužna vest o dvoje ostarelih ljudi koji su umrli od gladi je bila još potresnija kada pročitaš (a što već odavno znaš) da na svakom koraku izostaje međusobna solidarnost. Dakle, „ideja“ da neko nekoga treba da „pogleda“ samo ako će jednog dana imati benefit od toga (da mu ostane neka imovina) je totalni poraz. Za romsku bebu koja je preminula, jer se smrzla, srce mi se steglo. Osim novca koji je potreban i Svratištu za decu koja žive na ulici i Kraljevu i mnogim drugima, neophodno je da budemo solidarni jedni prema drugima svakodnevno u običnim životnim malim stvarima, jer to ne košta ništa, samo traži naše vreme i našu posvećenost. Nikada nisam pričala, niti ću, kada, koliko i kome dajem u novcu ili bilo čemu drugom, jer mi je to neukusno (a to nije kritika na tvoj račun, da ne shvatiš pogrešno), osim što ću to nastaviti da radim.

  3. Razumem ja sve, ali teško pojmim ponekad i onda nastane drama i preduzimam bilo šta, ma koliko to uzaludno izgledalo. Nekada ne prihvatam lako činjenicu da pojedinac ništa ne može da promeni, i da mu preostaje samo da se pomiri sa okolnostima.
    Problem siromaštva ne smatram sramotom države u tolikoj meri koliko ga smatram neuspehom i sramotom društva koje je razvilo toleranciju na tuđu nesreću.

    • Ni ja ne prihvatam da pojedinac ne može da utiče. Zlobnici bi rekli da nismo svesni vremena u kome živimo i da treba da se prilagodimo. Posledice prilagođavanja mnogih su bolno vidljive i osećaju se.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: