промена идеја!

Jedno NE, menja sve!

Kad čovek ostane bez zaposlenja, ostane bez redovnih prihoda ali i  bez identiteta. Postane društveno beskoristan i  potencijalno štetan.  Prijatelji simptomatično ćute, bližnji postaju daljnji. Topi se podrška i to polako počinje da pecka, pa da svrbi sve dok ne počne da boli. Hrana presedne, imunitet opadne, a onda  udari depra.  Skup različitih simptoma upućuje na tešku apstinenacijalnu krizu koja se javlja  usled naglog prestanka višegodišnjeg konzumiranja gradskog prevoza, kancelarije, kompjutera, suvih sendviča, kofeina… Ali to je tek  prva faza odvikavanja.

Ukoliko smesta ne stupi u bilo kakav  radni odnos, nezaposlenom  slede ozbiljniji  duševni i fizički poremećaji .  Depra prerasta u suicidalno ponašanje izazvano  društvenom stigmatizacijom i marginalizacijom.  Zbog samoizolacije i života u četiri zida, apstinent postaje preosetljiv na dnevno svetlo i poznanike,  pojavljuju  se mišićna napetost i tahikardija.  U ovoj fazi apstinent najintenzivnije oseća žudnju  na ćelijskom nivou da ponovo  stupi u radni odnos i samim tim je najrizičnija u procesu odvikavanja.

U narednoj fazi apstinent postane prividno racionalan i pribran. Tada je najvažnije onemogućiti mu pristup mobilnom telefonu i internetu jer će  početi  nekontrolisano da  spamuje sve firme svojim kurikulumom i da cima sve osobe sa kojima je nekada radio. Ukoliko se ne odupre, apstinent će prvom prilikom još dublje potonuti u vrtlog radnih obaveza sa izvesnim fatalnim ishodom, ukoliko se odupre, shvatiće da:

Raditi bilo šta, samo zbog novca, znači biti istinski beskoristan.            Henri Dejvid Toro

Advertisements

Single Post Navigation

5 thoughts on “Jedno NE, menja sve!

  1. Alex on said:

    Odlicno!

  2. NepMary on said:

    Obaveze su opaka stvar.
    Od malih nogu te uče sticanju radnih navika, štrebaš za život.
    Slušajući đavolka iza desnog uha, poslušno ukalupljuješ se u obrazce i unapred pripremljene šeme… pripreme za zaposlenje, razgovor sa poslodavcem, potom sledi proces adaptacije, prve omaške i uspesi, staž u radnoj knjižici, plata, godišnji odmori…i ne primetiš kada i kako je sve postalo navika i rutina, mehaničko obrtanje iste ploče u krug. Polako gubiš fleksibilnost, duh, bedna zamena za smisao – krediti, pozajmice, laptop i novi auto… ni vikendom ne iskljucujes telefon, javlja se strepnja od promena, rizika. Zbogom revoltu, dobrodošla konzervativnosti. Vrtiš kanale, konzumiraš servirano, čitaš beskrajne članke u novinama, kadkad sa drugima ispravljaš krive drine, glumiš savesnost, dok nesvesno plasiraš tuđa mišljenja kao svoja.
    Ali tu su uvek kafane i supermarketi u kojima kompezuješ to neoprostivo zapostavljanje svojih pravih potreba, za koje, nekako nikad nema vremena…
    Dok život leti, iako izgleda da se vuče… optička varka, prijatelju. Kao i svi ti fiktivni prijatelji i saradnici i kvazi dušebrižnici koje natovariš usput… iluzorno.
    A onda, sreća se osmehe, prerušena u problem, usledi otkaz. I izgubiš to izmišljeno tlo pod nogama. Pa opet iz početka,… tražiš kompromis između krajnosti, kompas i dronje za jedra. Konačno ima vremena za pospremanje, pod tepihom nalaziš istinu. Ako si pametan usledi iluminacija,
    i samo tako promena dobija smisao.

    Mada, moglo je sve i bez tog prvobitnog gubljena vremena…

  3. U stvari, najgore je raditi bilo šta za i zbog novca. Za i zbog društvene uslovljenosti. Ali, često neizbežno. Srećan je onaj ko ne mora da radi za novac i/ili njegove surogate. Najlepše je kada shvatiš da nikome nisi potreban, jer nemaju za šta da te iskoriste. Inače, poznato ti je da verujem u to da se većina prijateljstava zasniva na – biću sa tobom do poslednje mogućnosti da te iskoristim za ono što mi je potrebno. Odlično je biti bez tog balasta, kao i bez svih iluzija koje krase životopise običnih ljudi.

  4. slicnu temu sam i sama dotakla u poslednjem tekstu na blogu. ostaje bez sredstava za zivot, pa samim tim mu se ukida osnovno ljudsko pravo na zivot. Gubljenjem identiteta, on moze biti bilo ko, ali ne samo u kontekstu profesije, vec i u kontekstu bića. Gubi ljudske odlike, jer na njega prestaje da važi pravo na život, i neretko on daje sebi sam pravo da postane životinja i da se samo bori za preživljavanje. To dakako menja njegov sklop, mentalni, duhovni, i budeći nagone za preživljavanjem, gubi čoveka u sebi. odlican tekst Idejo! 🙂

  5. marko burazor on said:

    Veoma dobar članak!!!

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: