промена идеја!

Sreća i druge boleštine

Dobro poznata stvar je da nauka, s vremena na vreme, ume da lupi šamar čoveku, rušeći mu postojeće predstave i predrasude svojim otkrićima. Naučna saznanja i ljudske predstave nikada nisu išle  u korak. Uvek je tu neko nekoga sputavao i saplitao.  Nekada su naučnici završavali na lomači jer su se odvažili da dovedu u pitanje čvrsto utemeljene dogme, ali ni nauka nije ostajala bez odgovora, usledili su teški udarci za tradicionalni pogled na svet u vidu teorije evolucije, psihoanalize itd. Dogme i dalje opstaju pružajući čoveku utehu i nadu, a naučna misao pružajući mu  izvesnost. Između ove dve potrebe, čovek uporno bira obe.

Nedavno je došlo do interesantnog potresa u ovom istorijskom sukobu, naime jedan psiholog je u svom naučnom radu izneo   saznanje da je sreća, zapravo,  vrsta duševnog poremećaja, bolesti. Te je kao takvu predložio za klasifikovanje sa ostalim poznatim i priznatim poremećajima pod nazivom osnovni emocionalni poremećaj, prijatnog tipa.

Kakva će biti sudbina ovog predloga ne možemo unapred da znamo. Jednako kao što ne znamo koliko će još vremena proći dok se ne pronađe efikasan lek koji bi uspeo da otkloni, doduše, prijatne efekte ovog poremećaja. Preostaje nam samo da zamislimo orvelovski  razvoj događaja kada jednom ovo naučno saznanje postane opšte mesto. Mala opasnost za čitav projekat globalnog iskorenjivanja sreće, a koji bi iz ovoga mogao nastati,  jeste vreme, jer sve je manje pacijenata koji mogu poslužiti za dalja istraživanja i saznanja ove vrste . Realnost je preduhitrila nauku i već  nas je zalečila od ove pošasti.  Gotovo da smo postali  imuni na svaku vrstu ponašanja netipičnog za koherentnu masu.

Šalu na stranu, ovaj predlog ipak nije rezultat nekog senzacionalizma već je, kažu, solidno  naučno utemeljen. Predlog je logičan i prezentovane naučne činjenice mu idu u prilog.  Razmišljalo se o svemu pa  i o mogućim primedbama. U članku se kaže:

“Sreća je statistička nepravilnost, koja se sastoji od zasebnih skupova simptoma, i u vezi je sa čitavim spektrom kognitivnih nenormalnosti koje reflektuju nepravilan rad centralnog nervnog sistema. Jedina moguća primedba ovom zapažanju je činjenica da sreća nije negativno vrednovana. Ipak, ova primedba se ne može uzeti u obzir jer je naučno irelevantna.”

I zaista, to što ljudi pozitivno vrednuju stanje sreće, za nauku nema nikakvog značaja. Jedino je značajno i  ima smisla nešto što je moguće klasifikovati, kvantifikovati,  sistematizovati, unifikovati, standardizovati, utilizovati, ukalupiti, kategorisati i uprosečiti. Ono što preostane je  život, sa nedokučivim pravilima.

 

Advertisements

Single Post Navigation

8 thoughts on “Sreća i druge boleštine

  1. Bilo bi zanimljivo pročitati ceo ovaj članak, jer me veoma interesuju izvori literature, kao i prethodni radovi autora. Sad, na blic, ako bi ovaj naučni predlog bio odbačen, automatski bi i depresija, kao skup dugotrajnih tužnih osećanja morala da ode iz „šifarnika“. Ili grešim? Naime, ja mislim da se čitava, pre svega, psihijatrija zasniva na pogrešnim postulatima. Najpogrešniji i najgrešniji za mene u tom smislu je tata psihoanalize – Sigmund Frojd. Dakle, jezičak na vagi, ako se ne varam će da me pretegne ka tome da se stanje osećanja sreće – uvrstiti u poremećaj. Road to nowhere je onaj kojim se već dugo korača.

  2. Hvala na komentaru,
    Da, čak i da su sve tvrdnje istinite, ishod je kontradiktoran. Paradoksi pokazuju ograničenja naučnog metoda i načina rasuđivanja o problemu ali su i vrlo podsticajni jer redefinišu pogled na nepromenjeni skup činjenica . Slučajno je u pitanju psihijatrija ali se to dešava i drugim naukama. Tek neko novo krupno saznanje/otkriće/razumevanje može važeća stanovišta da učini pogrešnim ili suvišnim. I tako u nedogled 😉

  3. (pevač)kad si srećan i kad želiš da s drugim deliš sreću tu,
    ti zaboravi na to i reci „NO!“
    (hor) „NO WAY!“

  4. 🙂 Sloboda je odavno prokužena, što će nam i sreća!?

  5. Kada sam bio mali i kada su svi pjevali „kad želiš dijelit sreću“, uvijek sam se pitao „zašto bih je htio dijeliti ako sam je jedva našao“?

    Prijedlog da se sreću svrsta među poremećaje je zanimljiv i provokativan. Prodavači knjiga i seminara o samopomoći nam već duže vrijeme obećaju pronalaženje sreće.

    A sama sreća istinski jest anomalija. Ako je ona rezultat uspješnog ostvarenja nekog cilja, osjećaj sreće ne traje dovoljno dugo pa je to ok. A ako je osoba stalno sretna, nešto nije u redu s njom.

    Kada su Charlesa De Gaullea pitali ako je sretan, odgovorio je „Zar me smatrate idiotom?“

  6. Da, ideja da je sreću moguće fabrikovati je već bezobrazluk, mada praktičan i profitabilan.
    Dobrodošao 😉

  7. „Sreća“ pa nije zarazna 🙂

  8. Stepski on said:

    Srela se dva rođena brata, prvi put posle 20 godina:

    – Gde si brate, baš sam srećan što te opet vidim!
    – M’rš, bolesniku jedan poremećeni! 😉

    Koliko je meni poznato, to je samo bio predlog jednog engleskog profesora iz 1992. godine i na tome se sve završilo. Dakle, nit je novo, nit je otkriće, a saznanje, ko saznanje, ima ih raznih. Naučna utemeljenost? Aha, važi!

    Psihijatri su 24 sata svakodnevno opterećeni najraznoraznijim kliničkim manifestacijama svojih pacijenata, tako da nije nikakvo čudo kada se neki od njih malo zbuni ili prezupči s mozgom. Nije sporno da neki oblici sreće mogu biti posledica drugog mentalnog poremećaja, ali zbog toga generalizovati i klasifikovati sreću kao mentalni poremećaj…, mislim, šta reći, a ne zaplakati, od sreće. 🙂

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: