промена идеја!

Štek

Sređivanje fioke za lična dokumenata, rešenja, ugovore, račune, žalbe i presude i kojekakve sitnice  što se vremenom nakupe,  mi je uvek bila mrska rabota.  Danas sam uspeo da se nakanim i počnem,  i tu je naravno poispadalo svašta na svetlo dana.  Nisam očekivao naknadu za uložen trud, ali je stigla u vidu isečka iz nekog kulturnog dodatka na požutelom novinskom papiru.  To je pesma Rista Vasilevskog „Varvari“.  Ova sitna duševna ušteđevina  je sve što trenutno imam da podelim. Čitamo se!

Varvari

Varvari ne moraju doći niotkud

mogu se roditi pored nas,

živeti sa nama,

čak i u istoj postelji.

Jednostavno ih je rođenje usmerilo,

naučilo čemu nas nije,

odredilo im meru

koju teško prihvatamo.

Tako postaju najbliži zlu,

zlo koje čine godi im,

a da toga, možda, nisu svesni.

Ali, svi sukobi i ratovi,

koliko su dolazili spolja,

toliko su stizali iznutra,

koliko su ih izazivali drugi,

toliko smo ih mi prihvatali.

Nije da nas nije bilo u njima,

i žrtava koje nismo  i mi izazvali.

Lice varvara niko ne vidi

u ogledalu u kome se sam ogleda.

Najbolje ga vidi na drugome,

kao što se oružje najbolje vidi

u tuđoj ruci.

O svojoj smrti

niko nije govorio

kao što je činio o tuđoj,

naročito onoj bliskoj,

ma ko da ju je izazvao.

Niko ne priznaje zločin

koji je učinjen drugome,

svako ga pravda,

time što ga je učinio.

Tako, varvari,  izdržavaju

među tolikim varvarima.

Risto Vasilevski

Ipak, to nije sve iz poetskih rezervi, na isti način je isplivala  i Vislava Šimborska sa pesmom „Saobraćajna nesreća“  u prevodu Biserke Rajčić, pa ću i nju da isheklam ( mislim pesmu).

Saobraćajna nesreća

Još uvek ne znaju

šta se pre pola sata

dogodilo tamo, na putu.

Na njihovim satovima

vreme takvo je kakvo je,

popodnevno, četvrtačko, septembarsko.

Neko cedi makarone.

Neko sakuplja lišće u bašti.

Deca cičeći trče oko stola.

Nekom mačka dopušta da je miluje.

Neko plače-

kao i obično pred

televizorom,

kada rđavi Dijego vara

Huanitu.

Čuje se kucanje-

ništa naročito, komšinica donela pozajmljeni tiganj.

U dubini stana zvoni telefon-

trenutno u vezi sa oglasom.

Ako bi neko stao na prozor

i pogledao u nebo,

već bi mogao da vidi oblake

donete iznad mesta nesreće.

Istina pokidane i razbacane,

ali to je kod njih bilo na dnevnom redu.

Vislava Šimborska,

(iz zbirke „Dve tačke“, KOV, Vršac,2006)

i za kraj pesma Radomana Kanjevca sa kojom je ovo neobično štekanje poezije iz novina  zapravo i počelo.  U svakom slučaju,nije bilo uzalud 😉

Kad sam najviše sam

Kad sam najviše zadužen

i kad bi me svaki trošak odveo  pravo u pakao

Ja svratim u prvi otmeni restoran

I na sopstveno iznenađenje poručim najskuplje piće

I svoje omiljeno jelo sa nekim retkim pečurkama

Kad sam najviše umoran

Umesto da prelistam novine i legnem da se odmorim

Ja tek tada počinjem da planiram

Stihove rasparene i opuštene kao mladi,  raspevani vojnici

Kad najviše žurim

Osećam neodoljivu potrebu

Da sednem na prvu klupu

i nahranim golubove

Kad sam najviše besan

Umesto da vičem ili gušim u sebi osećaj povređenosti

Najradije bih se izvinio vinovniku

Zbog toga što je nakratko probudio moju rapsodičnu prirodu

Kad sam najviše srećan

Osećam neku melanholiju

Jer ne mogu da verujem da će taj osećaj trajati

Duže nego što je pisano u zvezdama i planetama

Kad sam najviše tvoj

Tek tada uključi svoje prislušne uređaje

Satelitske snimke i profesionalne doušnike

Jer ono malo slobode što mi je preostalo

Pokloniću prvoj slučajnoj prolaznici

Sa kojom ranije ne bih delio ni sedište u autobusu

Kad sam najviše sam

Osvrnem se na bolji deo svoga života

I shvatim da ni dobro, ni loše

Ako je čovek pošten prema sebi, nije bilo uzalud.

Radoman Kanjevac

Advertisements

Single Post Navigation

19 thoughts on “Štek

  1. Pa, lepa pesma. 🙂 Miriše mi da ćeš još štošta da iskopaš sa npr. dna plakara.

  2. Može biti, ali kad pokušam pristup plakaru, pojavi se error 403 access forbidden 😉 Izgubio sam administratorska prava, običan sam korisnik.

  3. Da, jasno mi je. Kod mene je isto složena situacija. Pogledam ga i on mi kaže: „Hello guest, please log in with your username and password.“ A ja se ne sećam ni jednog ni drugog. I okrenem se i odem. 🙂

  4. Dodao sam još dve pesme pronađene među pismima tj. u kutiji od cipela. I to je to, da se nađe i da se ne izgubi 😉

  5. Super osveženje, pogotovo Radomanova pesma. Treba propadati sa stilom, ali ostati veran sebi. 🙂

  6. Zaboravila sam da te pitam. Imaš li kakvo kompromitujuće ljubavno pismo ili je to i dalje uredno uvezano sa mašnicom na vrhu? 😉

  7. Toga nema, administrator kućne mreže me naterao da ih sažvaćem i progutam. Davno beše, još osećam ukus markice.

  8. Neke stvari se ne zaboravljaju, kao što je ukus lepka sa markica. 😉

  9. loše sam se ulogovala malo pre 🙂

    evo sad, još jedared kako treba…

    Oče naš na nebesi
    Ostani gde jesi
    A mi ćemo ostati na zemlji
    Koja je nekad baš lepa
    Sa tajnama Njujorka
    Sa tajnama Pariza
    Koje nisu ništa gore od tajni Svetog Trojstva
    Sa onim malim kanalom Urk
    Sa velikim Kineskim zidom
    Sa rečicom Morle
    Sa mentol bombonama
    Sa Velikim ili Tihim okeanom
    I sa ona dva bazena u Tiljerijama
    Sa dobrom i nevaljalom decom
    Sa drugih trista čuda
    Koja su tu
    Tek tako
    Razbacana
    Svakom nadohvat
    Što se i sama nekad čude što su tolika čuda
    Pa se prosto kriju
    K’o gola lepotica što ne sme da se pokaže
    Sa nepreglednim legijama
    Nedaća sveta
    Sa legionarima
    Sa mučiteljima
    Sa šefovima ovoga sveta
    Sa šefovima i njihovim blefovima
    Sa godišnjim dobima
    Sa godinama
    Sa divnim devojkama i matorim budalama
    Sa sirotinjom koja je hrana topovima. (Prever)

    • A naziv pesme je PATER NOSTRI?
      Odlično, čuvam u šteku.

      • E prijatelju, nema šteka dok se ne prebaci na papir… jednog dana fioke će nam biti prazne, jer je sve u fajlovima… otvoriš fioku a tamo stari miševi koji ne rade, baterije, kablovi. onda naćeš neku tdk i odjednom nešto što je nekoć bilo tehnika dobije dušu.

  10. Vali nadiru
    Na pučinu života
    Neko odlazi

    (za uspomenu od mene)

  11. @Sanja, i ja volim interpunkciju (nekad i preko potrebne mere), ali volim i da ostane tako da možeš da je pročitaš kako ti osećaš u određenom trenutku. 🙂

  12. Već dovoljno se
    nagledasmo cveća-
    vrat nam se ukočio!

    Išijama Soin (XVIIvek)

    🙂

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: