промена идеја!

Tamna strana pozitivnog mišljenja

Imati pozitivan stav, u današnje vreme znači sve. Ono što se teško postiže diplomom, radom, odricanjem, lako se  dostiže  pozitivnim stavom. Biti pozitivan, šta god to značilo,  je mantra koju uspešni ponavaljaju svakog dana i preporučuju svima.  Kao i svaka bajalica dovoljno je da se u nju veruje i da se dovoljno često priziva u svest pa da se osete blagodeti i čari njenog dejstva.  Osmesi i smajliji se dele poput pilula na sve strane. Nedavno sam čuo i za kovanicu srećologija na nekoj od televizija sa silikonskih usana jedne od instruktorki. Ona kaže da je ona coach (čitaj trener)  u toj novoj takmičarskoj naučnoj disciplini.  Dakle stav se vežba, oblikuje, modeluje poput tricepsa ili gluteusa i dovodi u željenu formu. Za postizanje idealno pozitivnog stava postoje uvozne tehnike, kursevi i metodologije,  proverenih i uspešnih gurua  ako niučemu drugom, a ono u efikasnom eliminisanju i iskorenjivanju  sposobnosti za kritičko razmišljanje kod  pojedinca.  No bez obzira na ovu moju sitničavu  primedbu, potpuno se slažem da pozitivan stav, energičnost, entuzijazam i optimizam danas  gotovo garantuju  uspeh i društvenu afirmaciju. Ma koliko šašavo sve to izgledalo, definitivno deluje. U tome i jeste kvaka, pozitivan stav je vladajuća ideologija neoliberalnog kapitalizma koji prirodno prepoznaje i društveno afirmiše svoje vrednosti. Nema magije, nema trikova nema mističnih sila koje nas vode do uspeha. Kolateralni uspeh je prosta kompenzacija za lojalnost, što lojalniji to uspešniji.  Ono što je na prvi pogled banalno i navino, u pozadini krije nešto  perfidno, čak okrutno.  Ako vas je naslov zbunio, nadam se da sad već nagađate na šta ciljam.

Ako se neko još seća članka od proletos koji je za temu imao diskrepancu između uvežbanog optimiza kandidata za poslove koji kače svoj video CV i pune baze po  internetu   i očigledne nesposobnosti  vlade  da crknuto magare od privrede  isteraju iz blata i stvore nova radna mesta,  već zna o kakvom se kurcšlusu  radi. Meni lično je tih kandidata bilo žao, zalud optimizam, zalud dobar CV, osmeh, dress code i sve ostale mantre kojima ih raznorazni treneri priučavaju. Usput, nekoliko meseci kasnije eno istih kandidata još uvek tamo,  negde je očigledno zapelo. Realno, nema poslova i teško da će ih uskoro biti, srećom tu je ideologija pozitivnog mišljenja da amortizuje eventualno nezadovoljstvo i negativne misli.  Najlakše je reći kandidatu da bi valjalo da preispita svoje stavove i u sebi potraži moguće uzroke (i krivca)  zašto teško nalazi ili zadržava svoje poslove i uptutiti ga  nazovi  stručnjacima pozitivnog mišljenja na obradu.

A u te svrhe postoji čitav arsenal tehnika, možda je trenutno najpopularniji zakon atrakcije  ili privlačenja promovisan u bestseleru Tajna .  Koncept je toliko popularan da nema potrebe za detaljnijim predstavljanjem. Pojednostavljeno,  energijom misli se izazivaju promene u materjalnom svetu, negativne misli privlače negativne događaje, dok pozitivne misli proizvode pozitivne događaje. Dakle, dovoljno je prihvatiti premisu da u svakom pojedincu čuči neki magnetizam koji pravilnim rukovanjem od života pravi ružičastu iluziju. Opet, ako stvari ne stoje kako treba, gubiš poslove, nemaš novca, i prosto se ne snalaziš u životu  , svojim negativnim mislima praviš sebi nevolje. Ako neko sumnja u sve to eto mu kvantne fizike  u pomoć,  pa nek proveri.  Taj tzv. univerzalni zakon već ima čitavu armiju slepih vernika , a knjiga je biblija korporativne kulture na zapadu. Svi su energični, pozitivni, entuzijastični, svi nastoje da prave dobru atmosferu, oni koji to nisu rizikuju da ostanu bez posla.  Oni koji imaju sumnje, strepnje,  koji previše misle su  suvišni.  Slična vrsta nerealnog  i gotovo prinudnog optimizma je krasila i socijalističku ideologiju, ni tu nije bilo mesta za kritiku, a širenje optimizma je poslužilo kao  instrument socijalne kontrole.

Otuda ne čudi opšta epidemija depresije. I depresija je iluzija (sa negativnim predznakom) koja se javlja kao posledica akumuliranog nezadovoljstva izazvanog pozitivnim naprezanjem. Rečima RASMC „pod kojim uglom letiš u nebesa, pod tim te čeka …ladna Trebjesa“ Iluzije bilo koje vrste, nisu ni korisne ni dobre, ako već pokušavamo da realno  sagledamo svet oko sebe i svoje mesto u njemu.  Zdravo je artikulisati svoje nezadovoljstvo objektivnim okolnostima, uprkos riziku da će nam  prišiti  još jednu etiketu kritizera i negativca. Sve je u redu dok od tih etiketa ne napravimo sopstveni  brend.

Advertisements

Single Post Navigation

7 thoughts on “Tamna strana pozitivnog mišljenja

  1. E, šipak pozitivno mišljenje. Ja mislim pozitivno i onda se zabezeknem kad mi se desi teško sranje, jer dok sam mislio pozitivno nisam stigao da se pripremim za grom koji me strefio. Slažem se, treba biti optimističan, ali to što se radi na zapadu,a u poslednje vreme forsira kod nas, to je čisto ispiranje mozga u cilju lakšeg manipulisanja širokim narodnim masama.Da ne zaboravim trpanje love u džep ,,piscima“ tih revolucionarnih dela. Kad mi neko preporuči da čitam ,,Moć podsvesti“, dođe mi da ga odalamim po sred njuške, jer mi takve i slične knjige vređaju inteligenciju.

    • Upravo tako, vređa se inteligencija. U Tajni u jednom momentu tvrde da šačica bogatih vlada svetom samo zato što zna Tajnu, a autorka objašnjava da su ljudi stradali od cunamija 2006. zato što su emitovali negativne vibracije u kosmos i prizvali veliki talas. Opet i po blogovima ćeš videti da i ovde ljudi poprilično ozbiljno doživljavaju čitavu priču.

  2. „Podsticajne knjige“, čitava podvrsta kvazi naučnih tekstova, prijaju osobi koja, čitajući ih, dobija osećaj da može sve sama/sam i da će „pozitivan stav“, ma šta to u stvari značilo, svakako biti dovoljan da se otrese ovog blata. To mi liči na neku vrstu debilnog optimizma. Posle „konzumacije“ takvih pisanija zaista neko vreme čovek ima osećaj da je na pravom putu – dok ga stvarnost lagano ne vrati u „svoje naručje“.
    Naslov je odličan – takva i ne samo takva „pozitivna mišljenja“ često znaju da generišu debelu depresiju, totalnu bezvoljnost koja, posle „povratka sa puta sreće“, zna da usledi.
    Propagiranje „prazne sreće“, besmislenog smeha usred oluje i ubeđivanje čoveka da je ama baš sve do njega, znaju da stvore osećaj krivice: ma kako ja to ne mogu?
    Zaista, igranje sa „pozitivnim mislima“ često zna da bude samo uvod u novi bolan sudar sa stvarnošću.

  3. Vidi vako. Da imam fabriku i treba da zaposlim nekog da mi obavlja odredjeni posao (u daljem tekstu strucnjaka), i u redu mi stoje strucnjak drkadzija i druzeljubivi, ne bas tako strucni optimista, prednost dajem drkadziji. A zasto? Pa zbog profita. 🙂
    Tako da nije ni neoliberalni kapitalizam opsednut SAMO optimizmom…ne padaj na „mosu“. Oni je prodaju kao „trenD“, a uz njega sve proizvode koje proizvode da bi ostali „optimisti“ bili u „trendu“! 🙂

  4. Nego, ima jedno zanimljivo pravilo.
    Kad imas ekipu od deset ljudi, i svi sjajno raspolozeni, atmosfera super, i nadje se odjednom tu neki minus-faza-drugar…malo po malo, raspolozenje krece na dole. Svi se uspinju da mu „pomognu“, i na kraju ne uspevaju u tome, vec i sami zavrse u minus-fazi ili bezaniji.
    A kad imas obrnut slucaj, NIKAD se nece desiti da taj jedan „entuzijasta“ osvezi njih deset. Nije minus i plus „obrnuto“ proporcionalno kako se misli 🙂

    • Ne znam kako je ovaj drugi deo komentara dospeo u spam. Dugujem izvinjenje zbog previda.
      Da to pravilo definitivno važi, poput entropije u termodinamici, svaki izolovani sistem teži stanju veće „neuređenosti“ a ne ravnoteži.

  5. @Dragan… u tom osećaju krivice koji se pojavi u džepovima tog napumpanog optimizma, u toj povratnoj sprezi,i leži snaga pozitivnog mišljenja kao mehanizma socijalne kontrole. Ako se čovek toliko uživi u sopstvene snage, na kraju će, logično biti nezadovoljan isključivo sobom (sistemski korisno).

    A sa podsticajnim knjigama mi je užitak da se posvađam, s’ vremena na vreme 😉

    @jelena…razmišljaš logično (da ne kažem preduzetnički). Praksa je ta koja je često nelogična. Recimo ovako, možda će stručniji lakše dobiti posao ali će u prvoj krizi lakše ostati bez njega u odnosu na one koji se više oslanjaju na tzv „meke“ veštine. Korporativni svet je čudan i zamoran…pun paradoksa, kafkijanski.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: