промена идеја!

Džepni demoni Ingmar Bergmana

Demoni ne vole svež vazduh, ono što oni najviše vole je da ostaneš  u krevetu obeshrabren, beznadežan i malodušan..

Ovo su uvodne reči čuvenog švedskog režisera Ingmar Bergmana u intervjuu za BBC Four 2003. godine datog u  osami njegovog doma, na inače pustim i udaljenim obalama Farskih ostrva. Bergman je tada, u 85-oj godini definitivno odlučio da napusti Švedsku i profesionalnu karijeru i više nikada ne napusti  ostrva.

Poput Bodlera oko koga „stalno neki demon bludi“ Bergman nam strpljivo i  suptilno pripoveda život poznatog  ekscentrika i mračnjaka otkrivajući neočekivane pejsaže tople, emotivne i šaljive  osobe  i to iz najbolje moguće vremenske, prostorne i životne perspektive. Perspektive koja prirodno  ne dopušta ništa manje od iskrenog i nepristrasnog osvrta na sve što je već urađeno i rečeno i u kojoj  je već svako prepušten sopstvenom sudu.

Mnogo je blaga čak i u ovom skraćenom filmu nastalom od 30 sati snimljenog materjala. Nemam ambiciju ni nameru da se upustim u kompletnu analizu ,  jer već samo od jednog nevažnog  detalja koji može da promakne pospanom oku posmatrača nastaje već univerzum za sebe koji se može beskonačno istraživati. Taj detalj koji sam ja izabrao i pred kojim sam ostao zatečen i očaran poput deteta ispred mađioničara se dešava u 6 delu ove dirljive ispovesti kada se na neki način, razrešava priča o  demonima. Na pitanje ko su i kako izgledaju njegovi demoni, on iz džepa vadi presavijenu cedulju na kojoj je pribeležio neke od njih, jer ih, kako kaže,  ima  veoma mnogo. Zatim ih proziva, po hijerarhiji počev od najgoreg demona Propasti, koji čini da sve što čovek uradi, započne , isplanira ispadne kako ne treba, demona Straha koji ga čitavog života čini duboko prestrašenom osobom koja se boji gotovo svega. Demon Jarosti koji je najteže kontrolisati jer izbija iz nasleđenog plahovitog, razdražljivog temperamenta njegovih roditelja.  Za njima sledi  familija demona koje je ponekad teško razlučiti jedne od drugih (demon Sitničavosti, Pedanterije, Reda). Kao veoma mučan i neprijatan izdvaja se  demon Zlopamćenja koji čini da  čovek  nije u stanju da nešto  zaboravi decenijama.  Ovim se završava lista demona koji su ga tokom života mučili, a na drugoj strani cedulje, rezervisanoj za demone koji nisu pohodili njegovu svakodnevicu, je usamljen demon Ništavila. On se hrani kreativnošću i maštovitošću i crpe ih iz ljudske duše, pa najednom sve oko čoveka  postane  prazno i bez smisla.  Bergman na kraju iskazuje duboku zahvalnost što sa tim demonom nije morao da se nosi tokom života.

Još jednom napominjem da sve ovo zapravo nije velika mudrost,  već vrhunski   mađioničarski trik. Nije ga moguće izvesti ili primeniti u sopstvenom životu. Staviti demone jednog po jednog na papir,  smotati ih u džep i ponekad ih izvaditi na svetlo dana sa podsmehom i tek  zabave radi, jeste privilegija retkih majstora.  Jedan od majstora Čarls Bukovski  se  obračunavao s demonima u svom stilu. On im je otvarao neslućena prostranstva i slobodu da mu vršljaju po  životu  i množe  se do mile volje, bez najmanje borbe i otpora. Demoni su naporno radili, naravno da pogađate ko se zabavljao.

Advertisements

Single Post Navigation

3 thoughts on “Džepni demoni Ingmar Bergmana

  1. Odgledah ga u komadu!
    Mislim, svih šest delova.
    I recimo, najviše mi se dojmio onaj deo o tišini. O ognjištu. O kako vrda na pitanje zašto je otišao sa Liv Ulman u 47 :), posle snimanja Persone, kao i „brutalna“ iskrenost kad su u pitanju porodični odnosi.
    Videh da mu je izašla i knjiga u izdanju geopoetike, pa da priupitam da li si možda čitao?

    Pozdrav,

    J.

    • Još devedesetih sam gledao film „Najbolje namere“ koji mi je ostao u živom sećanju i naravno, čim sam spazio naslov u knjižari smesta pazario. Bergman piše lepo i lako, čak je lakši za čitanje nego za gledanje, što je neobično. Toliko je direktan i nedvosmislen da nije moguće promašiti piščevu nameru. Opet, materija je najkompleksnija moguća. Ima li nečeg složenijeg i suptilnijeg od sila i emocija koje se pojavljuju u utopijskom svetu bliskosti?
      Njegova bogata biografija ga svakako čini veoma kompetentim za ovaj poduhvat.

      A može se čitati i na plaži, kud ćeš bolju preporuku!? 🙂

  2. Ubedio si me i bez ovog dela o plazi 🙂

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: