промена идеја!

Virtuelnih šest stopa ispod

Zahvaljujući revoluciji društvenih mreža na internetu na stotine miliona ljudi je dobilo svoje digitalne identitete koje promovišu, neguju , razvijaju i u koje , na kraju , ulažu poprilično oskudnog, ovozemaljskog vremena . Omasovljenjem ovog fenomena, postavlja se logično pitanje, šta će se desiti sa digitalnim identitetom kada se njegov fizički vlasnik oprosti od svog fizičkog života? Mračna tema, dobro…ali kao što fizički nestanak pravi raznorazne komplikacije  koji se rešavaju ustanovljenim društvenim i pravnim normama i mehanizmima i digitalna ostavština zahteva nekakav posthumni servis.  Prvi je na izazov odgovorio Fejsbuk tako što se dosetio da je i mrtav korisnik, takođe (dobar) korisnik,  pretvarajući profile preminulih u memorijal stranice.  Naravno neprilične funkcionalnosti veb  stranice poput  statusa i kontakta se uklanjaju , a wall se pretvara u memorijal.  Povod za brzu reakciju Fejsbuka je neprijatna situacija da su im  još uvek „aktivni“ korisnici često prijavljivali da dobijaju „update“ od preminulih prijatelja kao i da se pokojni pojavljuju kao preporuka za nova prijateljstva .

Šalu na stranu, tema virtualne zaostavštine  je bila dovoljno intrigantna, a možda se nekima učinila i lukrativnom,  pa je okupila menadžere pogrebnih službi, agencija za upravljanje zaostavštinom, advokate specijalizovane za sprovođenje poslednje volje, predstavnike socijalnih mreža ali i zainteresovane  vlasnike digitalnog identiteta na konferenciji Digital Death Day 20.05.2010 u Muzeju istorije računara u mestu Mauntin Vju u Kaliforniji. (slučajno je u istom mestu i štab velikog Google-a)

Centalna pitanja oko kojih je organizovana diskusija  su sledeći aspekti digitalne smrti:

  • Šta digitalna smrt  predstavlja ožalošćenima?
  • Šta profesionalcima iz oblasti brige o kraju života i posthumne servise?
  • Kako se to odnosi na   provajdere onlajn servisa i alata?
  • Šta to predstavlja planerima imovine i zaostavštine?
  • Šta ljudi preduzimaju da se pripreme za smrt u pogledu svog digitalnog života?
  • Kako prijatelji i familija da postupaju sa digitalnim legatom  preminule osobe ?
  • Šta ako je ta osoba vodila dvostruki život?
  • Šta to znači za državu i javne službe?
  • Koje službe opslužuju ovo tržište?

Sudeći po  tezama,  ovaj neveseli skup je prvenstveno zainteresovan za zbrinjavanje ostavštine koja ima svoj novčani izraz, ipak naši digitalni identiteti imaju i teško merljivu  sentimentalnu vrednost i značaj. I to ne samo za bližnje, prijatelje i poznanike već i za osobe  koje nismo nikada upoznali izvan digitalne stvarnosti, a sa kojima otvoreno  razmenjujemo misli, strahove i nade  ili sa njima prosto delimo vreme . Oni će takođe osetiti žalost i gubitak i  imati potrebu da odaju poštu, i pokažu da su im svi ti blogovi, tvitovi, bazovi i ostalo …nešto značili. A sad sasvim ozbiljno…

Nije li suma svih naših poduhvata i težnji u životu, da kroz sećanje zajednice nastavimo da „živimo“ i nakon fizičke smrti? Možda je i digitalni identitet samo ekstenzija  te iskonske  težnje  u potpuno drugačijem okruženju?

Ili taj virtuelni svet samo zaoštrava dijalektiku trajnog i prolaznog  iz  starog sveta, kao kakvo čudo koje se  neviđeno razrasta   ali  istovremeno troši i osipa i nestaje bez traga?

Neobično je da se niko još nije dosetio da u hendlovanje ovog škakljivog problema uključi mormonske arhivare tj.   Genealoško društvo Crkve sudnjeg dana. Njihovo višedecenijsko iskustvo arhiviranja i ažuriranja jedinstvene enciklopedije živih i mrtvih u pećinama Stenovitih planina bi sigurno  moglo biti od neke koristi. A možda bi i oni bili zatečeni obimom posla.

Advertisements

Single Post Navigation

3 thoughts on “Virtuelnih šest stopa ispod

  1. Nemam neki poseban stav po ovom pitanju. Valjda zato što se još nisam našla „s onu stranu“. Šalim se malo. Pretpostavljam da je biznis unosan ili bi mogao da postane unosan, bilo da si stvarni ili virtuelni pogrebnik. Što se tiče života posle smrti, mislim da ovo digitalno stvaranje i jeste neka sorta unapred obezbeđenog, da ne kažem „kupljenog“ mesta za nezaborav. Ili je sve to jedna velika varka?

  2. Ima u prosloj policiti u kulturnom dodatku, lep clanak o ljudskoj memoriji i Ekovoj uvodnoj reci za sajam knjiga u Italiji. Podsetio me ovaj post na to.

    • Odličan članak evo linka , svidelo mi se ono zapažanje da nema pisca koji nije i kolekcionar knjiga, ispada da pisci zapravo pišu baš ono što bi najviše želeli da čitaju, ali ne uspevaju to nigde da pronađu 😉

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: