промена идеја!

Kataklizma Aralskog mora

Aralsko more je donedavno pokrivalo ogroman basen između Kazahstana i Uzbekistana i bilo četvrto po veličini unutrašnje jezero na svetu ukupne površine 68.000 km2. To je najznačajniji vodeni resurs u centralnoj Aziji u koji se ulivaju  dva najveća  vodena toka u regionu ,reke Syr Darya sa severa i Amu Darya sa juga.  U poslednjih dvadesetak godina Aralsko more intenzivno nestaje i sada pokriva nepunih 10% prvobitne površine. Od nekadašnjeg Aralskog mora bogatog ribom (godišnji ulov  od 44,000 tona ribe) nastaje Aralkum zagađena i zatrovana  slana pustinja. Opusteli gradovi luke na nekadašnjoj  obali koje su prehranjivali do 60,000 ribarskih porodica su sada već stotinama kilometara daleko od obale slanog jezera u kome ionako  više nema života jer isparavnjem jezera salinitet vode raste. Stotine ribarskih brodova  nasukanih na peščane dine sablasno svedoče o prostiranju nekadašnjeg jezera i o brzini kojom su stvari krenule naopako. Kataklizma Aralskog mora je bez presedana u ljudskoj istoriji, nazivaju ga i tihim Černobiljom i svakako je jedna od najvećih katastrofa koju je direktno prouzorokovao čovek. Još jednom ćemo zaključiti da su glavni izvor problema zapravo rešenja, ali u slučaju Aralskog mora biće to najsurovija i najsvirepija lekcija, a sled nezaustavljivih promena još uvek ne nagoveštava poslednji čin sa obrtima koji prevazilaze maštu  trilera i naučne fantastike. Nisam reč  kataklizma slučajno stavio u naslov, ona  uzdiže stepen ove katastrofe na planetarni nivo.

Sve je počelo kada je usvojen jedan od petogodišnjih planova Politbiroa Sovjetskog Saveza za centralnoazijski region koji je predvideo korišćenje reka Syr Darya i Amu Darya za navodnjavanje jalovog zemljišta u regiji i pokretanje poljoprivrede prvenstveno podizanjem plantaža pamuka. Izgradnja velikih irigacionih kanala je započela 1940-te i iz godine u godinu činilo se da se socijalistički snovi o intenzivnoj proizvodnji i izvozu pamuka ostvaruju, i ostvarili su se Uzbekistan je i danas nakon raspada Sovjetskog Saveza drugi  izvoznik pamuka. Usputne poteškoće koje je stvaralo jalovo zemljište rešavane su intenzivnom upotrebom hemikalija i neselektivnih pesticida (ozloglašeni DDT) kao i nesistematskim navodnjavanjem. Već tokom šezdesetih je kao posledica ovoga nivo Aralskog mora počeo blago da opada, a zatim sve brže…
  • od 60-70 20cm godišnjeSatelitski snimci  NASA-e
  • od 70-80 50-60cm godišnje
  • od 80-90 80-90cm godišnje,
Tokom devedesetih se opadanje pretvorilo u naglo povlačenje mora i sada se  na više od 90% površine nekadašnjeg mora prostrla slana i kontamirana pustinja Aralkum. U geološkim vremenskim okvirima možemo reći da je more nestalo u trenutku, ili jednakom brzinom kao i Sovjetski savez sa političke mape sveta. Pokušaji da se delovi mora sačuvaju podizanjem brane u severnom, kazahstanskom delu pokazuju ohrabrujuće rezultate dok je najveći  tzv. južni uzbekistanski deo prepušten sebi i  čini se  zauvek izgubljen. Svetska banka je , suočena sa veličinom problema, odustala od projekta sanacije  južnog  mora. Bilo je i u Sovjetsko vreme grandioznih projekata za preusmeravanje severnih reka sibirskog sliva  u basen Aralskog mora ali ih je srećom nedostatak novca i vremena sprečio u njihovoj realizaciji. Takav jedan projekat naravno nije uzimao u obzir nepredvidive posledice po sibirski ekosistem.
Nesreća nikada ne dolazi sama, pa je onima koji su nasledili pustinju umesto mora ostao zadatak da saniraju i stabilizuju nekadašnje morsko dno na kom su deponovane ogromne količine (150 miliona m3 ) soli pomešanih sa hemikalijama koje su se godinama spirale sa plantaža pamuka i deponovale u moru. Nestankom mora došlo je do promene klime, leta su kraća i toplija a zime duže i surovije, oluje su česte a nepovoljna ruža vetrova kontaminiranu so diže visoko u atmosferu i raznosi širom planete.  Tragovi aralskog peska su identifikovni na Južnom polu i Aljasci, hemikalije u krvi pingvina. Ove oluje peska , soli i otrova  najviše pogađaju stanovnišvo basena (populacija 5.000.000 ljudi) direktno izazivajući tumore, tuberkulozu, oboljenja jetre i bubrega ,respiratornih oboljenja ali i indirektno trujući široku oblast oko basena ugrožavajući lanac ishrane kontaminiranim nanočesticama koje na kraju po principu kolektora bivaju deponovane  u biljkama  životinjama a onda i ljudima. Niko pouzdano ne može da kaže na koji način i koliko dugo će čitav region osećati posledice aralske kataklizme, ali nažalost ovo još uvek nije kraj agonije.
U Sovjetsko vreme moćna crvena armija je na nenaseljenom ostrvu u centralnom delu mora formirala centar za razvoj i proizvodnju biološkog oružja. Pod velom tajnosti i uslovima biološke izolovanosti na ostrvu  je godinama usavršavan i dopunjavan arsenal najperfidnijeg i najsvirepijeg oružja, sve dok nije došlo do raspada SSSR-a kada je lokacija preko noći napuštena a tone biološki najopasnijeg materjala na brzinu uništene ili zakopane. Uzbekistanske vlasti u saradnji sa međunarodnim timovima su do sada locirali desetine lokacija na kojima je odložen antraks. Sada više nema vodene barijere, nekadašnje ostrvo je postalo deo Aralkum pustinje a samim tim i rizik od biološkog aktiviranja zaraznih bolesti kopnenim putem je daleko veći. Pitanje je vremena kada će gusta populacija pustinjskih glodara naseliti kontaminirano područje i otvoriti Pandorinu kutiju. Problem sanacije ove lokacije je i to što se  nalazi na ničijoj zemlji, tj. na spornoj graničnoj teritoriji Uzbekistana i Kazahstana.
O moru danas deca aralskih ribara  uče u školi i slušaju priče starijih koji ga pamte, ali to više nije priča o ekologiji, o zaštiti životne sredine, klimatskim promenama, niti o ekonomiji, razvoju, izvozu i uvozu, to je priča o životu koji nestaje. Aralska deca sigurno bolno i prisno razumeju ono što klimatski, ekonomski i ostali „eksperti“ pokušavaju naučno da dokažu i potkrepe brojkama,  pravom je življenju došao kraj, počelo je preživljavanje* (iz govora poglavice Sijetl)


Advertisements

Single Post Navigation

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: