Kod Poslednje šanse u Breton Vudsu
ilustracija / philipolippi via toonpool
U Breton Vudsu (Nju Hempšire, SAD) se upravo održava (8-11 aprila 2011) konferencija koja u ovom trenutku ne privlači previše medijske pažnje, ali koja ima potencijal da uđe u udžbenike kao važan istorijski događaj čiji će se krajnji dometi tek vrednovati. Breton Vuds, mesto u kome je održana čuvena konferencija 1944. godine na kojoj je uspostavljena globalna finansijska arhitektura na ruševinama Drugog svetskog rata i Velike Depresije, u kom su osnovani MMF i Svetska banka, je ponovo mesto susreta arhitekata globalnih finansija u pokušaju postavljanja temelja novog globalnog poretka na ruševinama poslednje finansijske krize. Inicijator, organizator i sponzor ove konferencije je poznati milijarder, filantrop i finansijski špekulant Džordž Soroš .
Soroš, koga zbog njegove kontroverzne uloge u demontiranju istočnog bloka i raspadu Jugoslavije zovu još i nekrunisanim kraljem istočne Evrope iako u poznim godinama (81) ne odustaje od agende zbog koje ga teoretičari zavere smatraju izvršiocem vlade u senci tzv. Novog svetskog poretka.
Svrha ove konferencije nije tajna niti zaverenička, to je radikalno preuređenje svestkih finansija koje bi udahnulo novi život globalnom kapitalizmu i pružilo mu još jednu šansu. U prevodu stiže nam paket svežih finansijskih trikova i drugačija pravila igre koja će garantovati da unapred dodeljene uloge dobitnika i gubitnika ostanu nepromenjene. Toliko o filantropiji i dobročinstvu elite i akademika. Bogati su se još jednom okupili zabrinuti za perspektive sopstvenog bogatstva, u pokušaju da pronađu nove načine da im siromašni udele još malo. Paradoksalno zvuči, ali upravo su siromašni ti koji revnosno finansiraju njihove imetke i to je proces koji ima dugu istoriju. Još od vremena konkvistadora koji su oteli zemlju domorodcima i uništili domorodačke zajednice, pretvorili ih u robove, a zatim u radnike ili zavisne seljake teče jedan te isti proces akumulacije kapitala eksploatacijom siromašnih i uzurpacijom njihovih resursa. Iz generacije u generaciju metodi potkradanja onih koji imaju najmanje su sve perfidniji i efikasniji. Jaz između bogatih i siromašnih je sve dublji 1820. godine odnos bogatih i siromašnih je bio 1:3, 1950. godine 1:35 a 1997.godine čak 1:74. Taj proces je tokom vremena poprimao različite forme i nazive , kolonijalizam, prvobitna akumulacija, privatizacija, agrarna reforma, slobodno tržište kapitala, neokolonijalizam, globalizacija itd. Inventivnosti nikada nije nedostajalo kada stvari postanu previše očigledne i kada se stari trikovi istroše. ( Više o ovome u odličnom dokumentarcu Kraj siromštva? (The End of Poverty? )
Sada je upravo takav jedan trenutak, globalni ekonomski i finansijski sistem je nesumnjivo i dalje u krizi, na rubu kolapsa, a stari lekovi ne daju očekivane rezultate uprkos enormnim iznosima svežeg novca kojim se sistem održava u životu. Breton Vuds II je verovatno i poslednja šansa za lansiranje nekog volšebnog spasonosnog rešenja koje bi omogućilo da stari poredak dobije novo ruho. Ipak, izazov je danas daleko veći nego što je to bio pred kraj Drugog svetskog rata jer svet više nije isti, nafte i kapitala je sve manje. Pred akademskom i finansijskom elitom u Breton Vudsu je izazov dostojan Harija Hudinija i Dejvida Koperfilda. Vreme će pokazati, ali ako uspeju u nameri da ponove magiju, sadašnji milijarderi a budući bilioneri će sigurno naći vremena i za omiljeni filantropski hobi.
Ako je to poslednja sansa, ima li uopste nade za postene ljude na ovoj planeti?
http://agroekonomija.wordpress.com/